Lordan Zafranović počeo je da se amaterski bavi filmom kao šesnaestogodišnjak, 1960. godine. Do 1966. snimio je oko 25 amaterskih filmova, za koje je višestruko nagrađivan u zemlji i inostranstvu. Već 1966. dobio je najviši stepen priznanja u amaterskom filmu i proglašen je za međunarodnog majstora amaterskog filma.

U profesionalnoj kinematografiji pojavio se 1965. sa kratkim igranim filmom „Živela mladost“. Do 1989. snimio je više od 20 kratkih igranih filmova, među kojima se izdvajaju „Ave Maria“ i „Prvi valcer“ (1971), za koje je odlikovan Beogradskom zlatnom medaljom. Dokumentarni film „Antika“ (1972), dobio je Beogradsku srebrnu medalju. Film „Rad zida grad“ (1975) dobio je i Zlatnu medalju Beograda 1976, a za srednjometražni dokumentarni film „Krv i pepeo Jasenovca“ (1983) nagrađen je Gran-prijem na Beogradskom festivalu.

Debitovao je na dugometražnom filmu kao student sa „Nedeljom“ (1969), a njegov sledeći nagrađivani film, „Hronika zločina“ (1973), sastavljen je od tri srednjemetražna filma. Za film „Muka po majci“ (1975) dobio je Nagradu kritike u Puli. Film „Okupacija u 26 slika“ (1978) osvojio je Veliku zlatnu arenu u Puli i bio je najgledaniji film u sezoni 1978/79. u Jugoslaviji i Čehoslovačkoj. Ovim filmom počinje svoju „ratnu trilogiju“, čiji je drugi deo, film „Pad Italije“ (1981), nagrađen Velikom zlatnom arenom i „Jelen“ nagradom u Puli, te Gran-prijem u Valensiji. Ostvarenjem „Večernja zvona“ (1986) zaključuje svoju „ratnu trilogiju”, a film je dobio nagradu za režiju i „Jelen“ nagradu u Puli. Na sasvim drugačiji način kasnije je režirao intimnu kamernu dramu ljubavne tematike „Ujed anđela“ (1984). Film „Haloa / Praznik kurvi“ (1988) sa motivom ljubavnog trougla i elementima osvete i tragedije osvojio je Zlatnu arenu u Puli za najbolju glumicu. Povremeno režira i na televiziji: „Ubistvo u noćnom vozu“ (1974, TV Beograd), „Gosti i radnici“ (1977, TV Zagreb).

Foto: Nebojša Mićković

Svojevrsna sinteza celokupnog filmskog stvaralaštva je dugometražni dokumentarac „Testament L. Z.“ (1994), dobitnik Češke nagrade za najbolji dokumentarac 1994. Češka faza obuhvata igrani film „Lacrimosa (Osveta je moja)“ (1995) i dokumentarce „Ko je M.Š“ (2000), „Oči Pekinga“ (2003) i „Lica od terakote“ (2003), koji je osvojio nagradu za najbolju režiju na Festivalu kratkog i dokumentarnog filma.

Snimio je ukupno 80 filmova.

Godine 2011. u Zagrebu je završio šestogodišnji projekat, dokumentarnu TV seriju „TITO –

Poslednji svedoci zaveta“ u 13 epizoda po 55 minuta. Recenzije ocenjuju seriju kao „izuzetno kvalitetnu”, „bez ideološkog pristupa”, „nemerljivu vrednost” koja „obezbeđuje kredibilitet”.

 

 

Simfonija Nebeskog grada

Dokumentarni

2004 / 59’

Scenario i režija: Lordan Zafranović

Produkcija: Gavrilo Azinović

Producentska kuća: Radio-televizija Srbije

 

Film je posvećen najvećem i najlepšem gradu Narodne Republike Kine, Šangaju, kulturnoj i industrijskoj prestonici istočne Azije. Nekada malo ribarsko mesto svoj procvat započinje prvih decenija dvadesetog veka kada će najveće svetske sile naći svoj interes na ovom prostoru Kine. Zbog svega toga Šangaj će imati burnu istoriju. Na ulicama grada tokom 20. veka preplitaće se ratovi, smrt i raskoš. Ovaj doživljaj imala je i ekipa RTS kada je uz pomoć Ministarstva za kulturu Narodne Republike Kine i Ambasade Narodne Republike Kine u Beogradu, posetila Šangaj.

Reditelj Lordan Zafranović daje pečat filmu i pravi jednočasovnu simfoniju slike i zvuka. Originalnom primenom arhivskog materijala, spajanjem slika starog i novog grada, otkriva lice, dušu i srce Šangaja. Filmom se, takođe, predočava i životna i istorijska činjenica, da sve civilizacije na vrhuncu svoje moći doživljavaju kraj, a na pepelu prethodne život započinje nova civilizacija. Nakon majstorskog i prepoznatljivog rediteljskog rukopisa Lordana Zafranovića ostaje zapitanost da li se to može i mora desiti i ovoga puta ili će sadašnjost ispisati drugačiju budućnost.

Osvojio je 2004 godine glavne nagrade za režiju i zvuk na Martovskom festivalu, kao i UNESCO nagradu za najbolji film na Festivalu u Češkom Krumlovu i nagradu za najbolju režiju na Svetskom festivalu ekološkog filma, Karlove Vari. Prikazan je na festivalima u Amsterdamu, Pragu, Brnu, Torinu, Aleksandriji, Solunu…

 

**********************************************

Martovski festival, jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu, ove godine trajaće 5 dana, a publici će predstaviti bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do 50 i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film. Od ove godine novina je da će u međunarodnom takmičarskom programu biti zastupljeni svi rodovi kratkometražnog filma, a ne samo kratki igrani film, kako je to do sada bila praksa. Planirane su brojne premijere, specijalne projekcije, stručni programi i tribine za profesionalce i studente, razgovori sa gostima festivala, master-klasovi, promocije knjiga i drugi prateći programi.

 

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd.  

Organizator festivala je Dom omladine Beograda.

Pokrovitelji festivala su Grad Beograd, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije.

Prijatelj festivala: LUKOIL SRBIJA.

Festival su podržali: Austrijski kulturni forum, DPC, Living Pictures, Turistička organizacija Beograda, Turistička organizacija Srbije.