*U sklopu izložbe u subotu 25. januara od 18 časova biće održano javno vođenje, a autori projekta Nenad Džoni Racković i Boris Burić razgovaraće sa publikom na temu vizuelnih umetničkih praksi, strukture ideološke građe, značaja potkulture unutar likovnog iskaza, interdisciplinarnog pristupa umetnosti i njenoj manifestaciji u XXI veku. U interaktivnoj diskusiji, autori će posetiocima pojasniti koncept tekuće izložbe i, kroz sopstvena iskustva, približiti im koncept kreiranja umetničkog dela, te definisati načine na koje ono nastaje.*

 

Konceptualno objedinjen narativni tok u izloženim radovima predstavlja svojevrsni presek kritičkog stava umetnika prema sistemu, društvu koje i dalje počiva na vrednostima devedesetih godina i recidivnom stanju sa kojim se svakodnevno suočavamo. Serija kolaža na ogledalima, foto tapetima, video radovima prikazuju deformitete društva koje u korelaciji sa preuzetim elementima sa Zapada (ideologija, kontrakultura, muzika, umetnost), bivaju rekontekstualizovani, izmenjeni i prilagođeni geografskom podneblju. Simboli na radovima su vesnici prošlosti – oni igraju na granicama kulturnog nasleđa i autohtonih vrednosti – prisvojeni su kao fragmenti iz srpske prošlosti.

Osvrtom na delatnosti devedesetih godina i rekreiranjem usvojenih vrednosti danas, Burić i Racković preispituju značaj kontrajavnosti¸kontrakulture i kulture kao usađenog normativnog sistema. Eskalacijom mitoloških subjekata podzemlja devedesetih godina, umetnici u ovom vremenu podsećaju na razloge njihovih pojava, kritikuju svojstvo njihovih uloga u društvu i pozicioniraju posmatrača unutar tih vrednosti. Kroz ogledala, uočavamo sopstvenu refleksiju divergentne celine – rascepa između svesnog i nesvesnog, masovnog i potkulturalnog, javnog ili kontrajavnog, našeg i tuđeg.

Vraćanjem u sistem (ili bežanjem iz njega) suočeni smo sa spoznajom transkulturalnih aspekata našeg pozicioniranja u društvu – kroz prihvatanje eksjugoslovenskog nasleđa i ličnog apropriranog kroz kulturu slobode – Zapada. Kroz taj modalitet i “binarnu nacionalnost”, posmatrač na izložbi sagledava značaj razlika između simbola i njihovog izmeštanja u realnost.

 

“Srpski Selfie 2020” je transmedijska izložba koja kroz različite, ekspresivne tehnike umetničkih izraza izmešta svoj stav iz jednog medija u drugi. Ona kao krajnji cilj ima potrebu da se iščitavanje vrednosti vide kroz lični odnos prema umetnikovim stavovima. Na taj način se postiže deklaracija o slobodnoj misli ,neobuzdanom stavu i autonomnom entuzijazmu koji dovodi do ivice sagledavanja stvarnosti kao manipulativne forme političkog iskaza iz prošlosti.

Otvaranje izložbe: utorak, 14.januar, 19-23 č.
Na otvaranju izložbe će gostovati DJ/VJ Baksuz Maler.
Prijatelj događaja: Kaš pivo

 

Biografije:

Boris Burić (1981) srednju Školu za primjenjenu umetnost završava u Rijeci, a Visoku školu likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu.
Pored ličnih projekata takođe sarađuje sa različitim autorima i galerijama.
Koristi fotografiju kao osnovno sredstvo kojim beleži, pravi skice, dokumentuje svoja istraživanja različitih fenomena i situacija. U centru interesovanja su pretežno ljudi, galerijski prostor, vlastita pozicija u sistemu umetnosti. Inspiraciju crpi iz filmova, crnog humora, lažne istorije, konceptualne umetnosti.
U izlagačkoj praksi se izražava putem fotografije, video radova, intervencija u galerijskim i van galerijskim prostorima.
Izlaže na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Kao slobodni umetnik živi i radi na relaciji Beograd – Rijeka.

 

Nenad Racković rođen je u Beogradu 1967. godine. Studirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti.
Prvu pesmu objavio je 1984. godine u Književnoj reči, a prvu izložbu imao je u SKC-u 1985. godine. Uređivao je i vodio kultnu emisiju Radija B92 Ritam srca (1990–1998), bio je stalni saradnik Beorame (1995–1998).
Priredio je 18 samostalnih i 19 grupnih izložbi; snimio tri filma: Kako je propao rokenrol (1990), Crni bombarder (1991), Marble Ass (1995); televizijski film Poslednja dadaistička predstava (TV Novi Sad, 1992); odigrao pozorišnu predstavu Sveti Nik, Nicholas Edward Cave – život i veze (Bitef teatar 1992); izveo brojne performanse.
Pored mnogobrojnih tekstova u književnim časopisima objavio je i pet romana: Aspirin (2002), Knjiga recepata (2002), Nesavladiva priča (2006), Peto godišnje doba (2017) i Biblija (2019).
Dobitnik je priznanja „Trepetalo iz Trogira” – regionalne nagrade Centra za medije „Ranko Munitić“ za 2019.
Živi u Beogradu kao slobodan umetnik.

 

*****************

Galerija Doma omladine Beograda

Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;

nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.