Ana Marđetko
impuls (l. impulsus) – podsticaj, nagon, težnja; pokretna sila, pokret; neodoljiv nagon.
Serija radova iznikla, kao svojevrsna terapija, iz potrebe da se kroz kreativni ventil izbace unutrašnji nemiri i sukobi. Pokušaj ilustrovanja konfuzije misli i emocija kroz kombinovanje klasičnih tehnika crtanja sa apstraktnim formama i bojama koje su izrazito žive, pa čak i vesele, radi direktnog suprotstavljanja i olakšavanja napete isprepletane sredine.
Drvo kao motiv se javlja u formi simbola života, harmonije i povezanosti ka kojoj se najviše teži u trenucima haosa. U neprestanom razvoju i u uspinjanju prema nebu, drvo povezuje i tri nivoa kosmosa: podzemlje (korenjem, kojim rije dubine i u njih se zavlači); površinu zemlje (deblom i donjim granama) i visine (gornjim granama i vrhom, jer njih privlači svetlost neba) ono predstavlja životni razvoj, od materije do duha, od razuma do prosvećene duše; čitav fizički, ciklični ili kontinuirani rast i psihološko dozrevanje.

Ana Marđetko je rođena 1985. godine u Beogradu.  2011. godine završava diplomske akademske studije (master) na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek vajarstvo u klasi prof. Mrđana Bajića. 2012. godine je izabrana na konkursu opštine Savski venac za izradu skulpture u javnom prostoru.
Od 2006. godine pa do danas, izlagala je na više grupnih izložbi i učestvovala na  umetničkim projektima i dešavanjima kako u zemlji tako i u inostranstvu, od kojih se najviše ističe High Noon – Artist in Residence u Štutgartu 2010.godine gde je otkupljena njena skulptura i stoji u novim prostorijama Europaplatz-a u Štutgartu.
Jedan je od osnivača udruženja  “Centar za očuvanje i razvoj kulture regiona” čiji je aktuelni projekat kulturno informativni portal START Srbija.
Živi i radi u Beogradu.

Miloš Momčilović
„Radovi koji su pred Vama nastali su u periodu od kraja 2013. pa do sredine 2015 god. U njima je objedinjeno sve ono školsko, naučeno  za vreme fakultetskih godina i sve nove stvari koje su se razvijale zahvaljujući samoinformisanju i istraživanju. Primetna je česta promena, što stila, što tehnike na mnogim radovima , kao dodatni način izražavanja kroz različite medije. Traženje novog izraza, vodilo me je od jednog narativnog i frigidnog izraza u kome je glavni akter forma, ka apstraktnom  i haotičnom , gde mi više nije bitan sadržaj, već kompletan utisak dela.
Kao diplomirani vajar, svakako da mi je osnovni fokus bila skulptura. Prateći primere mnogih umetnika, pokušavao sam da za ovo kratko vreme stvorim blag uvid u moj budući izraz. Skulptura zadržava svoju plastičnost, ali kako je vreme odmicalo, pokušavao sam da od jednog kompaktnog dela , stvorim jedinicu koja korespondira sa prostorom. Dakle, od jednog celog dela, pomoću boje, nezavršenih  ili načetih delova, dobijem nesto novo i ,,prozračno’’. Kombinacijom različitih materijala, ali uglavnom second hand materijala, nastojim da skulptura bude zaokružena. U isto vreme razmišljam da sve bude na svom mestu i u idealnom odnosu.

Crteži, iako u ovom slučaju u drugom planu, imaju veliki značaj za moj napredak i usavršavanje. Većina njih je standardnog formata, međutim, nekima je bilo potrebno da se izraze i na većim formatima. Veliki format ne guta moje crteže prostorom, već se trudim da na već ograničenom prostoru, bojom, sadržajem ili crtežima, dobijem efekat  razlaganja u prostor, baš kao i kod skulpture. Nastojim da moja dela svojim karakterom daju  privid da postoji još nešto iza granica papira ili platna. Kao i u skulpturi, otarasio sam se narativa i posvetio se bogatstvu linije i fleke, za koje smatram da mi daju mnogo više mogućnosti od uobičajene paradigme zatvorene forme.
Novi radovi koji sadrže tekst, su nešto novo sa čime sam počeo da istražujem. Iako na njima preovladava boja i dalje ih smatram crtežima. U prvi mah mi je bitan tekst koji pišem i njegov položaj na platnu/papiru.Tekst može biti iz knjige, filma, spikera sa televizije, sve ono sto mi se učini zanimljivim u tom trenutku. Kako rad odmiče, raspoznavanje sadržaja teksta mi je sve manje bitno, jer već u sledećem trenutku, boja je ta koja polako počinje da gradi i završava rad. Slojevi boje koji su pažljivo i proračunato nabacivani na papir/platno, završavaju i kompletiraju kompoziciju i sam crtež.“

Miloš Momčilović je  rođen u Šapcu 1989. godine. U istom gradu 2004. godine upisuje Školu za umetničke zanate, smer pozlatar. U toku srednje škole ima dve izložbe. 2008 upisuje Fakultet likovnih umetnosti, smer vajarstvo u Beogradu. Isti završava 2014. godine u klasi prof. Mrđana Bajića.
U periodu od 2008. pa do danas, izlagao je na više grupnih izložbi i jednoj samostalnoj i konkurisao i učestvovao na više umetničkih dešavanja kako u zemlji tako i u inostranstvu. Trenutno je student doktorskih studija, odsek Digitalna umetnost , na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Živi, radi i studira u Beogradu.