Foto: Đorđe Nikolić

 

Ime vašeg benda povezuje kultnu komercijalnu seriju i pank muziku, koja je suprotnost svakoj vrsti komercijale. Kako ste se odlučili za naziv Sara Džesika Panker, da li samo zbog igre reči ili i iz drugih razloga?

Lazar Dodig: Ime našeg benda i „kultna“ serija nemaju nikakve dodirne tačke, svaka sličnost sa pravim likovima je slučajna. Neki vide taj kontrast kao razlog za ovakvo ime, neki misle da je zbog velike ljubavi prema seriji ili nekoj od glumica/likova iz iste, neki, pak, misle da je greška u kucanju i da bend veliča glavnu glumicu serije… Ima raznih mišljenja, što nam se stvarno sviđa, budi kreativnost u ljudima, baca ih u razmišljanje! Ima svega toga po malo, ali moraćemo svima da vam srušimo sneška, u pitanju je najviše igra reči i reakcija ljudi kada smo razmišljali o imenovanju benda.

 

Pank muzika počiva na određenoj vrsti bunta, slobode… Kako vi vidite pank, šta za vas predstavlja muzika koju stvarate?

Lazar Dodig: Kao što ste rekli, pank za nas predstavlja slobodu, način da iskažemo šta nam smeta i šta nas boli, probleme koje mi vidimo i način na koji ih vidimo. Trudimo se da probudimo svest u ljudima, da im otvorimo oči. Pank je pokretač, pank tera ljude da se mrdaju, da skaču, da dižu svoj glas, da dižu pobune… Pank diže revoluciju! Ali dobro, nećemo sad o tome, to je druga tema i ostavićemo je za drugu priliku… (smeh).
Citirali bismo jedan naš tekst: „Mi smo bunt u vašoj glavi i glas naroda!“

 

Koliko je domaća pank scena jaka: ima li dovoljno novih, kvalitetnih bendova i da li pank muzika još uvek ima vernu publiku?

Lazar Dodig: Domaću pank scenu uopste ne treba potcenijvati, što bi rekli Goblini „Ima nas“! Pa pogledajte samo momke iz bendova „Bednici“, „Apači“ i „Chemical Thomb“ koji su u jeku pandemije napravili svirku, odnosno „snimanje spota“ ispod Brankovog mosta i svojski primili kazne u ruke od strane vlasti… Gde ćete veći pank od toga?!
Što se tiče publike… Publike ima, dolaze iz raznih gradova da nas čuju, što nam dosta imponuje i znači nam da nastavimo sa svojim radom. Publika su u stvari naši drugari. Sa svima smo se upoznali, popili pivo, združili… Tako da su to sve naši prijatelji! Nemamo publiku, nemamo fanove, imamo drugare!
Neki kažu da je pank mrtav… Nije mrtav, samo smrdi kao da jeste…

 

S obzirom na to da ste bend oformili 2019. godine, kako je pandemija uticala na vaš rad? Da li su okolnosti koje su tada diktirale otežane uslove koncertnog života usporile vašu afirmaciju kao novog benda na muzičkoj sceni, ili su vas motivisale da više vremena provedete u studiju i ostvarite kontakt sa publikom putem društvenih mreža, snimaka…?

Lazar Dodig: Pandemija je na nas uticala fenomenalno! Ehh, kad bi došla još jedna da procvetamo u potpunosti… (smeh).
Šalu na stranu… Kako je pandemija uticala na nas možete videti u našem prvom spotu za pesmu „Stakleno Pankovanje“. Probe su nam se pretvarale u svirke, svirke u žurke i tako dalje. Pošto je u to vreme sve bilo zatvoreno, bilo je opšte poznato u BIGZ-u, a i šire, da SDžP ima probu subotom uveče… U prevodu, znalo se gde je žurka i dobar provod! Naravno, pored svih tih žurki, radili smo i na sebi, menjali postavu, aranžmane i sve što je tražilo popravku. Da naglasimo i najbitnije, za to vreme smo snimili i svoj prvenac „Stakleno Pankovanje“! Onlajn svirke nismo pravili, jer nije bilo potrebe zbog gore navedenog.

 

U poslednje vreme bili ste veoma koncertno aktivni, a ističete i da vam je želja da svirate što više po celoj Srbiji. Kakvi su utisci sa prethodnih koncerata i kako publika reaguje na vašu muziku? Da li je za jedan bend, ipak, najvažniji “živi” kontakt sa publikom?

Lazar Dodig: Naravno, razume se da je „živi“ kontakt sa publikom srž postojanja bilo kog benda! Bez povratne informacije koju dobijete od publike, posle završene svirke ili pesme, bukvalno nema ničega! Ako nema „feedbacka“, nema ni vašeg benda. Normalno + logično! To je uzročno-posledično, jer da nismo imali dobar odziv publike na prethodnim koncertima, ne bismo bili ni ovoliko koncertno aktivni, odnosno zapitali bismo se šta mi tu radimo pogrešno?! Bilo je raznih situacija, od punih prostora, do samog osoblja lokala i nas iz benda. No, to pripisujemo svirkama na radni dan, slabijem marketingu i neimanju menadžera da nas više promoviše! Sve u svemu, nama je bitno da se mi dobro provedemo i izludujemo na bini, a automatski ta naša energija prelazi na publiku, sa publike na nas, opet sa nas na publiku, pa sa publike na nas…. Tako u krug… U fizici je to poznato kao „kruženje energije“. Ko izučava fiziku, znaće o čemu pričamo. Naravno, voleli bismo da obiđemo Srbiju uzduž i popreko, region pogotovo! Tako da, festivali zovite nas, ovo je naš mizerni krik, doći ćemo ko god i gde god nas pozove!
P.S. Sviramo svadbe i krštenja jeftino!

Foto: Anđela Petrovski

 

Kada možemo očekivati vaš debi album?

Lazar Dodig: Što se tiče albuma… Bubnjar je digao kredit u inostranoj banci, basista tražio odobrenje finansijske pomoći od ministra finansija, gitaristi su se prijavili za tuđu negu i pomoć i dečji dodatak, a pevač se zadužio kod zelenaša (veoma fini i pošteni ljudi, divni za saradnju… Što bi rekla jedna narodna pesma: „Postao sam dete jednog zelenaša“). Tako da, ako ne zaglavimo robiju, ili ne ostanemo bez rebara, kolena, života… možete ga očekivati u nekom naredom periodu. Do tad vam jedino preostaju svirke.

 

U petak, 22. jula nastupate na popularnoj letnjoj sceni Doma omladine Beograda, šta publika koja dođe na Zidić može da očekuje?

Lazar Dodig: U petak 22. jula ko god dođe može slobodno da očekuje 5 „žbađavih“ pankera na bini, vruće pivo sa trafike i buku saobraćaja na ulicama… Srećom WC Doma omladine je čist, kulturan i nije veliki red!
Šta da ne očekujete: sendvič, vodu, 1000 rsd!