Čija je bila inicijativa da jedno izdanje časopisa „Gradac“ bude posvećeno Džimu Morisonu?

Stijepović: Inicijativa je bila moja, predložio sam Branku Kukiću, koji je to odmah prihvatio.

 

Kako će biti koncipirana tribina u Domu omladine Beograda, posvećena ovom muzičaru?

Ambrozić: Dom omladine Beograda je izgradio saradnju sa časopisom ‘Gradac’ upravo oko tribina – skoro svaki put kad izdaju novi broj, kod nas u Domu omladine Beograda organizujemo tematski razgovor. Dakle, tribina je debatnog tipa, pošto nije reč o klasičnom promotivnom događaj, već želimo da to bude prilika za razgovor na teme iznete u ovom broju. To je jedini pristojan način da se predstave oblasti kojima se ‘Gradac’ bavi.

 

Koga ste odabrali za sagovornike na ovoj tribini i zbog čega?

 

Stijepović: Žikica Simić i Dragan Ambrozić su napisali dva izvrsna teksta o Morisonu i tako ovaj broj ‘Gradca’ upotpunili svojim doživljajem Morisona kao umetnika. Goran Terzić je poklonik takve vrste muzike, mislim kako je i on odličan izbor da nastupi tokom večeri.         

 

Ambrozić: Žikica Simić je tu kao spisatelj koji je dao svoj doprinos ovom broju i kao svedok vremena, a Goran Terzić kao poznavalac i istinski fan. Ja učestvujem i kao domaćin i kao autor ovoga puta, jer sam bio pozvan da dam svoj tekstualni doprinos. To mi je bila izuzetna čast, i zbog medija u kome je objavljen, i zbog teme: poetske ličnosti Džima Morisona. Da bih vas još malo zainteresovao, pomenuću samo da je tema Žikicinog teksta odnos Morisona i smrti, a mog odnos Morisona i života. Ipak je on jedina slavna rok ličnost koja je rano stradala, a da o njemu sve vreme traje urbana legenda kako je fingirao sopstvenu smrt – zanimljiv fenomen, verovatno postoji razlog zašto je to tako, i o tome ćemo pričati, pored ostalog.

 

 

Kakav je uticaj Morison imao na razvoj svetske rok scene? Da li postoji još neki muzičar čiji doprinos ovoj vrsti muzike može da se meri sa Morisonovim uticajem?

 

Stijepović: Morisona bih ostavio tamo gde pripada i gde ga vidim, u jednoj paklenoj areni pod užarenim suncem sveta, kako bi rekao Blez Sandrar – “iz srca sveta u srce sveta”. To je bio najusamljeniji glas jedne razorene epohe, glas iz pustinje. Njegov uticaj na savremenu muziku i pop kulturu je nemerljiv.

 

Ambrozić: Kao autor i pevač Dorsa, svakako je jedna od najznačajnijih figura zlatnog doba rokenrola, i lepa uspomena iz perioda odrastanja mnogih. Zanimljivo je koliko njegovog odloženog uticaja možemo naći na raznim stranama, na puno autora koji su počeli da rade mnogo kasnije: od Nika Kejva do Edi Vedera – svi naglašeno ekspresivni rok frontmeni duguju mu pomalo. Ali to je ono što se dešava na stejdžu, a posebna namera ‘Gradca’ i naše tribine biće da dodatno osvetlimo model romantičnog pesnika kog je on ‘uneo’ u popularnu kulturu na svoj eksplozivni, hedonistički način, bez kočnice.