Živa biblioteka na temu mentalnog zdravlja promovisana je prvi put u okviru prošlogodišnje kampanje protiv socijalne isključenosti ljudi sa mentalnim problemima čiji je slogan 365 dana za mentalno zdravlje, a koju već nekoliko godina unazad organizuju Caritas Srbije i Caritas Italije sa udruženjima korisnika psihijatrijskih službi i drugim partnerima.

Šta je Živa biblioteka?

Živa biblioteka funkcioniše baš kao prava biblioteka, gde čitaoci dolaze da pozajme “knjigu” na određeno vreme. Postoji jedna razlika: knjige u Živoj biblioteci su ljudi, i knjige i čitaoci imaju priliku da uđu u pravi dijalog. Knjige u Živoj biblioteci su ljudi koji predstavljaju grupe koje su često meta predrasuda i stereotipa, i koji su često žrtve diskriminacije i socijalne ekskluzije. U ovoj biblioteci, knjige ne samo da mogu da pričaju, već mogu i da odgovaraju na pitanja čitalaca, a mogu i da postavljaju pitanja i da uče.

Odakle potiče ideja Žive biblioteke?

Ideja Žive biblioteke (Menneske Biblioteket = Ljudska bibiloteka) je originalno razvijena od strane danske omladinske inicijative “Stop nasilju” (Forefinger Stop Volden) kao jedna od aktivnosti koja je ponuđena posetiocima Roskilde festivala 2000. godine u Kopenhagenu. Roskilde je jedan od najvećih muzičkih festivala u Danskoj. “Stop nasilju” je omladinska inicijativa koja ima za cilj prevenciju nasilja među mladim ljudima. Pozitivno iskustvo Žive biblioteke na Roskilde festivalu privuklo je pažnju Evropskog Omladinskog Centra (EYCB) iz Budimpešte (Savet Evrope). Kroz EYCB, koordinatori ovog projekta iz Danske su došli u kontakt sa organizatorima Sziget festivala, najvećeg muzičkog festivala u Mađarskoj. Kao rezultat ove saradnje, prva Živa biblioteka na Sziget festivalu je organizovana 2001. godine. Program je od tada narastao u najveći te vrste i omogućio da hiljade mladih ljudi prođe kroz iskustvo Žive bibilioteke. Od 2002. godine, metodologija Žive biblioteke je postala integralni deo programa za mlade Saveta Evrope u okviru programa učenja za ljudska prava. Bibilioteke organizovane od strane Saveta Evrope na Sziget festivalu su dokazale da ova aktivnost može prelaziti granice i da može biti prilagođena različitim društvenim grupama.

Zbog svoje internacionalne i interkulturalne prirode festivala, novi aspekti biblioteke su uvedeni, kao na primer “Rečnici”: “knjige” koje služe kao prevodioci. Ova inovacija je omogućila učešće šire međunarodne publike, i Knjiga koje ne govore lokalni jezik. Žive Biblioteke organizovane od strane Saveta Evrope i programa za obrazovanje mladih za ljudska prava su imale najveće učešće, najdetaljniju dokumentaciju aktivnosti, kao i metodologiju i uticaj na širu publiku i prikaz u medijima. Nastali publicitet je doveo do povećanog broja zahteva za pomoć, koje su uputile različite organizacije i udruženja, u pripremi i organizaciji Živih bibilioteka na internacionalnom nivou.

Kako bi se na najbolji način izašlo u susret takvim zahtevima, i definisali standardi kvaliteta i dokumentovale dobre prakse i primeri prethodnih Živih biblioteka, razvijen je priručnik za organizatore. “Ne ceni knjigu po koricama – Vodič za organizatore Žive biblioteke” je objavljen 2005. godine od strane Direktorata Saveta Evrope za omladinu i sport u saradnji sa Nordijskim savetom ministara, i sa iskusnim organizatorima Živih biblioteka iz Danske i Manarske. Ovaj vodič pomaže organizatorima da im metodologija Živih biblioteka bude pristupačnija i jednostavnija, i od kada je nastao povećao se broj Živih bibilioteka. Tokom kampanje Saveta Evrope “Svi različiti-svi ravnopravni” veliki broj Živih biblioteka je bilo organizaovano uz podršku Direktorata za omladinu i sport. Nova, revidirana verzija ovog vodiča objavljena je krajem 2011. godine i biće dostupna učesnicima projekta Živa biblioteka u Srbiji na srpskom jeziku.

 

PRIDRUŽITE NAM SE I NA FEJSBUKU!