Nova Klaićeva knjiga objavljena  je 2012. godine, u izdanju kuće Intellecta u Bristolu. Klaićeva namera je bila da uporedi umetničke stavove, ubeđenja i načine produkcije dvadesetog veka sa aktuelnom situacijom u dvadeset prvom veku (prva četiri poglavlja), i da obezbedi širi kontekst koji postavlja temelje njegovim idejama o tome kako se umetničke organizacije mogu usaglasiti u radikalno promenjenim okolnostima i čak ih iskoristiti u svoju korist.Knjiga sumira njegov život , pozorišnu karijeru i strast prema scenskoj umetnosti. Daje važan uvid u pozorišno stvaralaštvo dvadesetog veka nekoliko istočnoevropskih i zapadnoevropskih država, o kojima, u većini, zapadnoevropski čitalac jako malo zna, kao i obrnuto: Istočnoevropljani znaju jako malo o pozorištu Zapada.

Milena Dragićević Šešić blisko je sarađivala sa Klaićem još od kraja sedamdesetih godina i početka rada na Fakultetu dramskih umetnosti. Ona je istakla značaj njegove knjige, koja se bavi analizom i istraživanjem javnog, odnosno gradskog, pozorišta i strategijama njegovog repertoara, nasuprot razvoju komercijalnog teatra i radu brojnih pozorišnih trupa. Naročito u kontekstu aktuelne situacije u srpskim i beogradskim pozorištima, koja se nalaze na prekretnici. Za rešavanje problema, pored političke volje, neophodna je saradnja u okvirima profesije, samoorganizovanosti, te lična i profesionalna odgovornost, smatra Dragićević Šešić.

Borka Pavićević je rekla kako ova knjiga predstavlja samog Dragana Klaića, koji je insistirao na podeli javnog i komercijalnog pozorišta, ta da se ove dve kategorije ne mogu i ne smeju porediti. Istakla je da teatar mora da se “resetuje” po obrascu koji mu zadaje duh vremena. Knjiga Dragana Klaića, smatra Borka Pavićević, daje izuzetne pouke i uputstva o re-kreiranju javnog prostora.

Anja Suša je okarakterisala ovu knjigu kao neizostavan udžbenik za sve studente pozorišnih akademija, ali i obavezno štivo za sve ljude koji se bave kulturom i pozorištem, kao smernica i putokaz za razmišljanje. Istakla je da je Klaić razdvojio pojmove tržišta i demokratije kao suprotstavljene, a sama smatra da je nerazlikovanje ta dva pojma suština mnogih problema u kulturi. Suša je kao posebno važan deo knjige navela Klaićevo bavljenje pozorištima za decu i mlade. U kontekstu naše teatarske problematike, istakla je neophodnost državne podrške javnim pozorištima, te postojanjem strategije razvoja kuture, a upravo Klaićeva knjiga obiluje materijalom za sprovođenje pozorišnih reformi.

**********

Dragan Klaić, ugledni teatrolog, kulturni analitičar, predavač na više evropskih univerziteta, dugogodišnji direktor Holandskog pozorišnog instituta, pozorišni kritičar i esejista, preminuo je 25. avgusta 2011.u 62. godini u Amsterdamu. U svojoj izuzetno bogatoj, raznovrsnoj i dinamičnoj karijeri, Klaić je bio na različitim pozicijama i, kao visoko cenjeni stručnjak, bio aktivan u različitim oblastima: od savremenih izvođačkih umetnosti, preko evropske kulturne politike i kulturnog razvoja, do međunarodne saradnje u kulturi i interkulturalizma. Bio je autor nekoliko knjiga i zbornika i više stotina stručnih tekstova, inicijator i voditelj mnogih važnih međunarodnih istraživačkih projekata, konferencija i simpozijuma.