“Kao privrženom čitaocu časopisa ’Gradac’ delovalo mi je sasvim prirodno da jedan tematski broj bude posvećen Andriji Mauroviću, ne samo zbog značaja njegovog stripovskog i ilustratorskog opusa, već i zbog toga što je on bio izuzetna ličnost, protivrečna, oličenje arhetipova Puera Eternusa i Seneke, večitog dečaka i mudrog starca, sve u jednom čoveku”, objašnjava Dragoslav Jovanović Dragon.

Maurovićeve sjajne crtane priče jedinstven su spoj pustolovnih romana popularnih u tom periodu i grafičkih novela koje će tek budućnost doneti.
“Njegova veličina kao autora ogledala se u tome što nije postavljao pitanje teme. Perom i tušem prokrstario je po hameru sve kontinente i sve epohe. Bio je u stanju da nacrta sve što bi izdavači zamislili i scenaristi napisali. Crtao je istorijske, naučno-fantastične, avanturističke, akcione, ratne, kriminalističke i vestern stripove, ali i adaptacije romana raznih autora, od Džeka Londona do Marije Jurić Zagorke”, ističe Jovanović.

Rad Andrije Maurovića je zabeležen u svakoj enciklopediji stripa, imao je život dostojan svojih junaka, neobičan i pun ekstrema o kojima se još pričaju priče, ali uvek plemenito i s poverenjom okrenut ljudskom rodu kao fenomenu čije su ga začudne pojave, slabosti i vrline, uvek impresionirale.
“Likove iz njegovih dela karakteriše pre svega izražajnost i diferenciranost što čak i epizodnim likovima daje potpunu uverljivost. Svi njegovi likovi su kao presađeni iz stvarnog života. Kao crtač insistirao je na velikoj moralnosti likova i radnje, a da pritom nije nikada upao u dogmatski puritanizam”, kaže Jovanović.

Novi broj časopisa ”Gradac” koji je posvećen ovom velikanu se sastoji iz nekoliko celina.
“U ovom izdanju, nenametljivo se javljaju tri tematske celine: objektivni faktografski prikazi autorovog dela u celini ili pojedinih njegovih radova, subjektivni iskazi i uspomene o susretima sa Maurovićem ili doživljaju njegovog dela, hronološki prikazi i intervju sa njim iz raznih perioda njegovog života”, navodi Dragoslav Jovanović, koji stvaralaštvo Maurovića prati od 1958. godine.

“U detinjstvu mi se njegovi crteži nisu dopadali, ali me je uvek iznova privlačila njihova životvorna uverljivost, sigurnost izvođenja i potpuna sloboda poteza, koja je svemu davala poseban karakter”, priseća se Dragoslav i dodaje da će na tribini govoriti o Maurovićevom crtačkom modusu operandi, estetskim idealima, kao i njegovim životnim stavovima i uverenjima.  

Kao likovni umetnik, Maurović je doprineo tome da se vizuelna umetnost obogati kroz novi medij, a novi medij u nastajanju dobije neosporan umetnički kvalitet.
“U svom radu Andrija Maurović nikoga nije imitirao, a njega je skoro nemoguće imitirati. Svojim delovanjem pružao je primer autentičnosti, svakim crtežom ukazivao je da treba biti svoj, kako gledajući prirodu, tako i prikazujući stvarni život,. Time je uticao na nekoliko generacija mladih crtača širom bivše Jugoslavije. Vasa Pavković je u svom prilogu ukazao na nekoliko domaćih i svetskih autora čiju crtačku pojavu je anticipirao Maurović”, ističe Jovanović.

Andrija Maurović, rodonačelnik sedme umetnosti u Jugoslaviji i Hrvatskoj, rođen je 1901. godine, u mestu Muo, u Boki Kotorskoj, preminuo 1981. godine u Zagrebu. Nacrtao je prvi realistički strip u Kraljevini Jugoslaviji, koji je objavljen u zagrebačkom listu ,,Novosti”, pod naslovom ”Vjerenica mača”, sredinom 1935. godine, po scenariju Krešimira Kovačića.

 

PRIDRUŽITE NAM SE I NA FEJSBUKU!