U svom delu Hana kaže: „Totalitarizam, kao i tiranija, nosi u sebi klice sopstvenog uništenja. Kao što su strah i nemoć (iz koje se strah i rađa) antipolitički principi, jer čoveka bacaju u stanje protivno svakom političkom delanju, tako su i usamljenost i logičko-ideološko izvođenje najgorih zaključaka (koje i potiče iz usamljenosti) antisocijalno stanje, jer kriju u sebi princip destruktivan po sav zajednički život.“

 

Ovaj tekst omogućava promišljanje ne samo onoga što prošlost nudi, već i današnjice, odnosno mogućnosti totalitarističkih režima u savremenom svetu koji je konstruisan posredstvom medija i beskrajnog niza informacija. U tom svetlu, postavljaju se sledeća pitanja ‒ na koji način globalistički pokreti stvaraju prostor za novi vid totalitarizma; kako masovni mediji utiču na kreiranje prostora za totalitaristička delovanja; da li mediji svoju moć (i koji su u tom kontekstu mediji najmoćniji) koriste za uspostavljanje totalitarističkih režima ili se upotrebljavaju za rušenje postojećih totalitarističkih režima ili pokušaja razvitka takve vladavine; kako popularni medijski sadržaji poput brojnih rijaliti programa utiču na obnavljanje ideje o totalitarizmu; da li simpatisanje kontrole mase i vladavine moćnog Velikog i jedinog vođe putem medijskih sadržaja utiče na razvoj svesti o totalitarizmu kao poželjnom; da li takvi medijski sadržaji doprinose razvitku mladih individua koje veruju da je totalitaristički režim “nešto najbolje za društvo” – da li se tako stvaraju nove Velike vođe i njihovi pokreti?

 

Hana Arent ističe: „Ono što ljude u netotalitarnom svetu priprema za totalnu dominaciju jeste činjenica da je usamljenost, nekada iskustvo svojstveno određenim graničnim društvenim situacijama kakva je, na primer, starost, postala deo svakodnevice za sve veće mase našeg veka.“

 

Kako bi Hana Arent posmatrala totalitarizam u 21. veku? Celo delo možete pročitati i preuzeti putem sledećeg linka: http://www.scribd.com/doc/45032722/Hana-Arent-Izvori-totalitarizma