O nastanku ciklusa “Verovali ili ne” i temama koje su do sada obrađene, Dušana kaže: “Dom omladine Beograda pokrenuo je u aprilu prošle godine novi ciklus predavanja  pod nazivom  ‘Verovali ili ne’. Iza ovih predavanja čuvenog naslova još čuvenijeg Roberta Riplija, američkog ilustratora i antropologa amatera, koji je stvorio istoimenu seriju novinskih panela, radio i TV emisija, prezentujući bizarne činjenice iz svih delova sveta, krije se želja Doma omladine da pažnju koju izaziva  tabloidno korišćenje pseudonaučnih pretpostavki iskoristi za promociju i popularizaciju nauke. A sve u cilju rušenja tabua, predrasuda i borbe protiv sujeverja.”

Ciklus je počeo predavanjima dr Milene Čukić o neuronaukama i protezama, kao i pokušajima imitiranja iskustva, fenomenima koji su do skoro bili u domenu naučne fantastike, kao što je „Da li su kiborzi već među nama“. U nastavku, približavajući se jednom od mogućih datuma kraja sveta Ivan Milić je govorio o aktivnostima Sunca i njegovom uticaju na Zemlju, Tijana Prodanović o tome da li ćemo doživeti 2013. godinu i da li su Maje bile u pravu kada su predvidele i da li su zapravo predvidele kraj sveta, dr Bojan Novaković o tome preti li nam, kada i koliko opasnost od udara asteroida, a naredno je predavanje  Nemanje Martinovića o jednoj o najaktuelnijih tema kada govorimo o očekivanom smaku sveta   ̶  crnim rupama.

U narednom periodu možemo očekivati predavanja na raznovrsne teme, od kojih su neke naročito aktuelne u ovo doba godine: “Neke od tema ovog ciklusa koje su u pripremi su: Pametne kuće (ne tako daleke) budućnosti, Ima li života na Evropi, AI od Mejsi konferencije do danas – može li računar biti pametniji od nas, Haos, Percepcija i koliko ju je lako prevariti, Koliko brzo nauka napreduje u otkrivanju mogućih lekova protiv tzv. neizlečivih bolesti i šta one imaju zajedničko, Biotehnološki materijali¸ Budućnost virusa i mogućnost epidemija i pandemija  i druge.” najavljuje Dušana Nikolić Radošević.

“‘Verovali ili ne’ je ciklus predavanja koji je fantastično posećen i uspeo je da interesno udruži nekoliko različitih publika Doma omladine Beograda, od publike tribina Društva ljubitelja fantastike ‘Lazar Komarčić’,  publike festivala ‘Japanizam’, mladih istaživača, učenika srednjih škola, al i naših starijih sugrađana zabrinutih hoće li skoro biti propast Sveta. Nije retko na ovim predavanjima da pitanja predavaču traju i duže od pola sata, a da predavanje više puta bude prekinuto smehom i aplauzima,” kaže Dušana o posećenosti tribina.

Nemanja Martinović je student treće godine doktorskih studija astrofizike na Matematičkom fakultetu u Beogradu, istraživač – saradnik na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu i saradnik u Istraživačkoj stanici “Petnica” na seminaru astronomije. Zamolili smo ga da nam objasni sam pojam crnih rupa, njihov nastanak i evoluciju: “Supermasivne crne rupe su objekti koji se nalaze u centrima galaksija i imaju neverovatne mase koje idu i do milijardi masa Sunca. Danas znamo da je njihova evolucija tesno povezana sa evolucijom galaksije u kojoj se nalaze. Što se tiče njihovog nastanka, to je jedno od otvorenih pitanja današnje astrofizike. Znamo da postoje supermasivne crne rupe koje imaju prilično veliku masu dosta rano u istoriji svemira, znamo koliko brzo one mogu da rastu i iz toga možemo da zaključimo koliko bi velika prvobitna crna rupa morala da bude da bi danas bila supermasivna crna rupa. Međutim, nije lako objasniti kako i odakle je ta prvobitna crna rupa nastala… U poslednjih 10-15 godina se pojavilo nekoliko mogućih rešenja, ali ostaje da se potvrdi koje od njih bi moglo da bude najverovatnije (ili da se eventualno pojavi neko novo).”

Jedna takva rupa se nalazi u centru naše galaksije: “Da, centar Galaksije karakteriše supermasivna crna rupa mase 4.2 miliona sunaca i to je objekat od velikog interesovanja danas koji se aktivno posmatra. Štaviše, postoje indicije da je ona bila aktivna u relativno skorijoj istoriji Galaksije uprkos ranijem mišljenju da je prilično neaktivna. Pažnju trenutno zaokuplja jedan oblak gasa koji je na putu da bude ‘pojeden’ u toku leta 2013. godine.”, objašnjava Nemanja.

Ne postoji bojazan da će se Sunce jednog dana pretvoriti u crnu rupu: “Ne, Sunce je patuljasta, prilično prosečna zvezda.  Da bi zvezda svoje postojanje završila kao crna rupa – ta zvezda bi morala da ima daleko veću masu od Sunca (da bude takozvani džin). Da takva crna rupa postane supermasivna  trebalo bi nekoliko milijardi godina i odgovarajući uslovi za njen rast, što je u principu malo verovatno.”

Detekcija crnih rupa je višestruko korisna za istraživanje svemira, ističe Nemanja: “Supermasivne crne rupe (kao i one manjih masa) se smatraju egzotičnim objektima. Između ostalog, to znači da su to objekti koji se nalaze na granicama našeg poznavanja nauke. I ne samo to, to su često objekti koji imaju svojstva koja mi ne možemo (čak i u daljoj budućnosti) da proizvedemo u našim laboratorijama. Kao takvi oni predstavljaju neprocenjive i jedinstvene pojave u svetu oko nas (u ovom slučaju u svemiru) na kojima mi  možemo da testiramo naše teorije i fundamentalno poznavanje nauke.”

Da zaključimo, crne rupe neće biti uzrok smaka sveta: “Od supermasivnih crnih rupa nam sigurno ne preti nikakva opasnost čak ni na vremenskim skalama karakterističnim za galaksije (milioni godina). Od manje masivnih crnih rupa u neposrednoj budućnosti takodje sasvim sigurno ne preti opasnost. Sa vremenskih skala čovečanstva čak ni u nekoj dosta daljoj budućnosti. Iako su neke simulacije pokazale da može da postoji značajan broj ‘odmetnutih’ crnih rupa (rogue black holes) njihov gravitacioni uticaj na, recimo, zvezde u našoj okolini bi bio toliko očigledan da je šansa da nam se toliko masivan objekat ‘prišunja’ praktično nepostojeća. To naravno ne sprečava tvorce apokaliptičnih SF filmova i knjiga da puste mašti na volju i da, često na komičan način, razmatraju uništenje Zemlje nekom crnom rupom…”, kaže za kraj Martinović.