Ljubav prema pisanju započela je još u pubertetskim danima, kada je kroz poeziju iskazivala svoje viđenje sveta. Od 2001. godine bavi se novinarstvom, prvo kao novinarka u Dnevnom listu Danas, zatim kao zamenica urednika u Blicu i urednica za društvene medije za integrisanu redakciju Ringier Axel Springer.

„U pubertetu sam počela da pišem poeziju i na određeni način teme tih pesama su ostale iste, samo se menjao svet oko mene, moj doživljaj tog sveta, kao i ja sama. U principu su me uvek zanimale iste teme, a to je mračna strana ljudi, odnosno njihovi demoni, svet koji te ljude okružuje i način na koji se oni u njemu snalaze”, navodi Magda.

U svojim blogovima često piše o ženama i njihovom položaju u savremenom društvu, smatrajući da su prepuštene same sebi i da treba međusobno da se podržavaju.

„Položaj žene u današnjem društvu je takav da moraju apsolutno same da se bore za sve. Sistem i većinsko društvo ih svakodnevno ostavljaju na cedilu i po svemu sudeći tu se u skorije vreme ništa neće promeniti. Svi znamo kako to izgleda kada se sam boriš protiv nečega ili za nešto. Položaj žena danas je takav da mislim da treba da se drže zajedno koliko god to mogu na teme koje su za njih važne, umesto da ratuju jedne protiv drugih”, ističe Magda.

Kao predstavnik štampanih i onlajn medija, Magda nam ukazuje na krajnosti u okviru kojih je žena danas predstavljena.

„To je uglavnom mračna džungla. Što se onlajn medija tiče tu se ide iz krajnosti u krajnost. Sa jedne strane imamo pevaljku, kurvu, golu ženu, prebijenu ženu, preljubnicu, iskasapljenu, silovanu, dok sa druge strane imamo uzornu majku, negovanu, bogatu, uspešnu poslovnu ženu, suprugu. I tako ih mediji klasifikuju i tako ih i društvo tretira. To je poražavajuća, neistinita, frustrirajuća I diskriminišuća podela i upravo te žene tako tretirane u svim medijima hrane brojna usta zaposlenih u tim medijima, a to je odraz stanja svesti ljudi u ovoj zemlji i medijima. U štampanim medijima je slično, samo (na sreću) nema toliko prostora, mada mnogi to nadoknade u svojim onlajn izdanjima”, objašnjava Magda.

Jedan od načina na koji žene mogu da utiču na poboljšanje svog položaja u društvu jesu Internet i socijalne mreže, ali je prema njenom mišljenju aktivizam žena nedovoljno zastupljen.

„Internet i društvene mreže pružaju mnoge mogućnosti, ali nažalost ta zajednica je u ovoj zemlji i dalje minorna u odnosu na problematiku. Ono što nam ostaje jeste da koristimo svaki moguću resurs kako bismo uradile nešto bolje za nas, kroz aktivizam, kroz lično delovanje, razmenu iskustva itd.”, navodi Magda.

U svojoj kolumni Magda na zanimljiv način komentariše političku scenu, spajajući svoje mišljenje sa tuđim twit postovima o najaktuelnijoj temi.

„Reakcije su uglavnom ok, to jest pozitivne. Ljudima je zabavno da pročitaju svoj tvit na određenu temu koju ja izvučem, a na koji su oni možda i zaboravili. Pokušavam da ukratko iskombinujem ono što je “uzburkalo” tviter zajednicu te nedelje i tuđe tvitove sa mojim stavom. Dosad, čini mi se, nisam pogrešila”, zaključuje Magda.

Ostali učesnici tribine su Sajber Van Der Last, samostalna sajber-feministička aktivistkinja i učesnica projekta „Žene sa Interneta” i Miloš Rančić, predstavnik Vikipedije na srpskom i jedan od osnivača Vikimedije Srbije.