Vašu muziku karakterišete kao agro-metal sa primesama roka, bluza i etna. Kako ste došli na ideju da oformite sopstveni metal pravac? Koliko je ovaj pravac zastupljen u našoj zemlji i regionu?

Vuk Nikolić: Da budemo iskreni, nismo mi seli jednog dana i rekli e aj’ da mešamo gomilu raznih pravaca, pa da vidimo na šta će da liči.  Pisali smo tekstove i pravili muziku koja bi se lepo uklopila uz te tekstove, zajedno čine celinu i pričaju priču, a pošto mi imamo raznih uticaja, odlučili smo da se ne ograničavamo, i otud ta šarena odrednica kad je muzički pravac u pitanju. Što se sličnosti tiče, mi bismo verovatno upali u taj koš sa Mortal kombatom, Perom Deformerom, Piknikom i Brkovima, u smislu da je to isti fazon rokanja, zezanja, mešanja žanrova i tema, a i delimo publiku. Međutim, svaki od ovih bendova pruža drugačiji doživljaj, a i dovoljno se razlikujemo muzički, pa bi pre moglo da se kaže da smo deo nekakvog pokreta nego muzičkog pravca.

 

Nakon  dve godine postojanja, napravili ste trogodišnju pauzu i ponovo se okupili 2010. godine. Koliko se Vaša muzika promenila nakon te pauze?

Vuk Nikolić: Auh, dosta. Iako je ideja ostala slična promenili su se ljudi, samo dvojica iz originalne postave su ostali i samim tim drugi ljudi su doneli nešto svoje u grupu. Pre svega dobili smo polet, imali smo pet ljudi koji su spremni da se daju i da se cimaju što ranije nije bio slučaj, a sve u svemu smo malo sazreli i proširili vidike.

 

Prvi album ,,Buna je počela“ ste objavili 2011. godine, a u avgustu 2015. godine ste počeli sa snimanjem novog albuma ,,Brljantin! Epik!“.  Koliko se ova dva albuma razlikuju u pogledu zvuka i tematike tekstova?

Vuk Nikolić: Kao što malopre pomenuh – sazreli smo malo, pokušali smo da napravimo nešto što neće biti kopija prvog albuma nego skroz novo iskustvo. E sad, što se tekstova tiče, mislim da nam se ovaj album malo više bavi socijalnim temama nego prvi, ipak smo mi neka Seljačka buna, pa bi bio red da se bunimo oko nekih stvari. Takođe, ovaj album je 100% autorski, nemamo obrada i prepeva.

 

Na koncertu u Domu omladine Beograda ćete proslavite desetogodišnjicu postojanja. Koliko se domaća scena promenila za to vreme?

Vuk Nikolić: Sama scena – ne toliko, ali promenile su se okolnosti, rok i metal su sve manje i manje zastupljeni u medijima. Mislim, pre 10 godina si mogao da čuješ Korn na MTV-u, imali smo one televizije što su imale muvanje preko sms-ova u telopima, a za to vreme piče neki metal spotovi, sad toga više nema. I možemo mi reći da, ali imamo sad internet, ali jedna stvar je kad nešto moraš da tražiš, a drugo je kad ti se servira. Nekad ti dođe da samo pustiš nešto da ti ide u pozadini, a mi osim nekoliko emisija na Radiju Beograd 202, nemamo uopšte takvu mogućnost. Druga ključna stvar je u tome što mislim da ljudi sada generalno imaju manje para, pa moraju da biraju hoće li kupiti pivo ili ići na svirku, zato ljudi bleje po parkovima umesto po klubovima i zato gomila bendova koji bi se možda svideli publici često sviraju pred polupraznim klubovima.

 

Kakav repertoar publika može očekivati na predstojećem koncertu u Domu omladine Beograda?

Vuk Nikolić: Sviraćemo skoro ceo prvi i skoro ceo drugi album i verovatno još po nešto. Nećemo da sviramo baš sve sa drugog, da ostavimo neku pesmu u tajnosti i za promotivnu svirku. A raja koja dođe može očekivati znoj, krv, metal i smrt! Ok, ne baš smrt, to smo ubacili da zvučimo više kul, ali da će atmosfera biti ludačka – hoće!

 

Predstavite nam i svoje goste, bend San debelih žena.

Vuk Nikolić: Oni su nešto manje mjetal od nas, ali sve što nemaju u metalu nadoknađuju seksepilom. Jedan veseli bend koji podržava i dalje tu ideju da rok treba pre svega da bude zabavan. Nama su se veoma dopali pa se nadamo da će i naša publika biti istog mišljenja.