Nina kaže da će se njen nastup na vašaru, ovog puta, oslanjati isključivo na živu reč, bez audiovizulenih elemenata koje često uključuje u svoje radove: „To jeste neka vrsta većeg izazova za pesnika – performans umetnika, jer kao što izraz lepo objašnjava oslanjanje na ostale elemente u performansu, on podrazumeva određeni oslonac koji često pomogne pesniku – izvođaču, ali mu često i odmogne. Dosadilo mi je da razmišljam pet minuta pred nastup da li su svi tehnički elementi u redu – nekada zataji ekran, nekada mikrofoni, nekada muzika nadjača reč i dođe do konfuzije umesto do pravog smisla nekog teksta koji želim da komuniciram“.

Tema ovogodišnjeg festivala je „Stav – pomeranje granica“. Na koji način ćete Vi odgovoriti  na zadatu temu?
Nina: Svaki put kada izađem na scenu trudim se da pomerim neku granicu. Uvek su mi u glavi reči Crnjanskog koji je definisao puls avangarde kad je rekao da ”U poeziji svaka pesma treba da predstavlja pomeranje, neku stepenicu više”, inače ništa ne vredi da se radi, da se ponavlja ono već savladano i urađeno.

Nina ističe značaj ove manifestacije i kaže da će se potruditi da poseti što više sadržaja na ovogodišnjem vašaru: ”Psihodelični vašar je za mene veoma važan jer je multidisciplinaran i interdisciplinaran, za razliku od nekih drugih ustajalih festivala  tradicionalne orijentacije”.

Kako biste opisali psihodeličnu umetnost?
Nina: Psihodelična kreativnost i umetničko izražavanje su mi bliski jer se odnose na jedan period čije sam ja dete. To je period  izražavanja u umetnosti koji je otpočeo još šezdesetih godina, pod okriljem psihodeličnog eksperimenta Alberta Hofmana  koji je podrazumevao potpuno oslobađanje svesti, potpunu kreativnu slobodu umetnika gde je on bio slobodan da meša žanrove, uglove gledanja, izražajne materijale. Naravno ovo podrazumeva veliko vladanje tehnikom umetnika u datoj umetnosti i veliku dozu samokontrole – jer je lako u domenu apsolutne slobode izgubiti okvir, pravu meru.

Nina naglašava da je, u zavisnosti od trenutka, različite stvari i događaji inspirišu kada piše, nekada su to sećanja na velike prethodnike, a nekada svi elementi stvarnosti u kojoj živi.

 

Kakvi su Vaši planovi za budući period?
Nina: Ulazim u period apsolutne introspekcije – poslednjih nekoliko godina sam gutala pomeranja, događanja u spoljašnjem svetu i to mi je prijalo. Ove godine vraćam se svojoj originalnoj kontemplaciji, tišini duha koja me je jednom naterala da prevodim dela velike spiritualnosti, Lao-Cea, persijske pesnike Rumija, Hafiza itd. Znam da iz ovakvog stanja duha nastaju moja zanimljiva i duboka dela, u svakom slučaju to je neki privilegovan mir koji sebi ne mogu često da podarim.