Kada je reč o učešću na vašaru, Nikodijević ističe da je nastup White rabbit benda uvek isti: “Krećemo sa kratkom inicijacijom, zatim sledi THE ELEMENTS, stvar koja zapravo predstavlja pad niz zečju rupu, posle čega ćemo svirati set atmosferskih (psihodeličnih) kompozicija. Jednim blokom brzih pank stvari izronićemo nazad na površinu i završićemo kulminacijom 2014!”

Tema ovogodišnjeg vašara je „ Stav – pomeranje granica“. Na koji način ćete odgovoriti na zadatu temu? Kako vi doživljavate pomeranje granica?
Drak: Samom strukturom festivala već odgovaramo na zadatu temu. Spojili smo kategorije koje se tradicionalno razdvajaju, kao što su primenjena i likovna umetnost, elektronska i pank muzika, pesnike i rok muzičare. Strip, ilustracije, animacije – sve na jednom mestu. Ranije su se pojedinci povezivali po žanrovima. Danas je žanr manje važan. Više je važan stav, umetnici se povezuju po zajedničkim stavovima koje zauzimaju prema stvarnosti. Mislim da su sve te granice veštački nastale, one egzistiraju samo u našim umovima. Zajedno smo jači. Mi kao bend smo “punks in space“, tako da jednom kad krenemo, sve granice popucaju.
 

Draško kaže da je ideja za osnivanje Psihodeličnog vašara nastala spontano: ”Veliki broj nas je dolazio u klub Podmornica, tamo smo napravili jednu surogatnu porodicu ljudi koji se bave totalno različitim stvarima, ali nas je nešto ujedinjavalo, a to je dubok unutrašnji sadržaj i jedinstven stav prema svetu. Upoznao sam Dekija Rastadroida iz grupe Beograd i Lilu Bunibarovsku iz Melange Eye, koji se bave elektronikom i ambijentalnim sadržajima; Mentalnu korekciju, koji sviraju veoma snažan metalizirani pank; Art coolturu, koja pravi neverovatne umetničke predmete i fotografije; Ninu Živančević, koja je nastupala u Podmornici sa svojom poezijom; Biljanu Kosmoginu sam takođe upoznao u Podmornici; Zontag sa svojim psihodeličnim stripovima i muzikom… I sve je to bilo nekako ekstatično, psycho. Svi smo jako dobro komunicirali i sarađivali, iako se bavimo različitim umetničkim kategorijama”.

 

Drak navodi da je cilj Psihodeličnog vašara da se napravi festival koji ima smisla: “Festivali su postali suviše dosadni i predvidivi. Hteli smo da napravimo festival kao eksperiment, da vidimo šta će da se dogodi. Imamo tu sreću da nas Dom omladine Beograda podržava u našim naporima, tako da se nadamo da će cela ideja da raste tokom godina koje dolaze, da će se u projekat uključiti i stvaraoci iz susednih zemalja, te da će ovaj festival postati jedan od kulturnih stubova u regionu.”

Po čemu će ovogodišnji vašar da se razlikuje od prethodnog izdanja? Kakva su vaša iskustva sa prošlogodišnjeg vašara?
Drak: Cilj nam je da sam vašar postane jedan novi umetnički projekat koji će se – kao tibetanska peščana mandala – stvoriti tokom festivala, a onda nestati kad se manifestacija završi.  Taj novi umetnički proizvod ćemo nazvati “organizam”, a on će u sebi sadržati sve umetnike, izlagače, posetioce, muzičare, pesnike, filmove, tribine, radionice. Na prvom psihodeličnom festivalu samo smo zagrebali ispod površine, okupili nekoliko umetnika i krenuli da ispitamo teritoriju. Ove godine planiramo otapanje granica između stilova, žanrova i nivoa iskustva, a za sledeće godine planiramo da uključimo više filmova, radionica i da ceo festival postane još interaktivniji, tako da se nadam da ćemo na festivalu 2016. godine moći da napravimo jedan totalni interaktivni organizam.  Svake godine smo jedan veliki korak bliži tom cilju.  Festival se rodio prošle godine, još uvek se razvija, morfira, menja se…

Koje sadržaje na vašaru nećete propustiti? Šta preporučujete publici?
Drak: Pored muzike, mislim da treba provesti sat-dva tokom dana u upoznavanju sa preko 20 fenomenalnih vizelnih stvaralaca – izložba je must see. Mene psihodelična likovna umetnost inspiriše – volim da provedem vreme među platnima, svako platno je priča za sebe. Publici preporučujemo da se opuste, dođu u Dom omladine Beograda. Sveti Nikola je moja porodična slava, on je zaštitnik putnika i umetnika, tako da mi je drago da proslavimo ovaj dan na najbolji mogući način.

Draško kaže da se muzički izraz White rabbit band-a nije mnogo promenio od  nastanka do danas, i da je njihova muzika dobro prihvaćena od strane pubilke koja posećuje njihove  koncerte.

Kakvi su vaši planovi za budući period?
Drak: White rabbit band je u drugoj inkarnaciji. Prva inkarnacija je bila od 1983. godine do 1987. godine.  Mi nismo samo bend – mi smo način života.  Kao i nekada, i dalje probijamo kulturne barijere, razbijamo kolotečine u ljudskim umovima: doprinosimo procesu buđenja na ovoj planeti. Zalažemo se za alternativnu/prirodnu medicinu, zdravu hranu, slobodu izražavanja i podržavamo sve nepolitičke organizacije koje se bore za pozitivne promene u društvu. Svedoci smo velikih promena u svetu i u nama samima, a ove promene će se nastaviti i samo pojačati u intenzitetu u godinama koje nailaze.  Bizoni se vraćaju, kažu Indijanci, a sa njima i sve dobre stvari. Šezdesete godine prošlog veka su bile samo predigra onoga što tek dolazi. Čovečanstvo tek počinje da se budi na globalnom nivou. Naša muzika reflektuje sva ova dešavanja. Fascinantno je posmatrati sve ove procese i biti jedan od instrumentalnih nosilaca ove Velike Promene.