Koncert počinje u 21 čas, a ulaznice se mogu kupiti na prodajnim mestima Eventima i Felix Shopa po ceni od 400 dinara u pretprodaji i po ceni od 600 dinara na dan koncerta.           

 

Bend Kazna za uši proslavio je dvadesetogodišnjicu od svog prvog nastupa 2006. godine u kultnom klubu Akademija,  a sada, kada im se bliži obeležavanje treće decenije postojanja poželeli su da sa svojim obožavaocima podele sve one melodije i stihove koje do sada nisu. Takođe smatraju da su u najboljim godinama i da definitivno nisu rekli sve što imaju.

 

Poslednji album objavili ste pre 15 godina, sada konačno predstavljate novi album „Nova zora“. Šta vas je navelo da nastavite sa radom posle toliko vremena i da li sam naziv albuma upućuje na vaše nove početke?

Ivan Đorđević:  “Nova zora” je album više manje kompilacija singlova koji su se skupljali svih ovih godina, zato je i nazvan u pod naslovu Volume one jer postoji snimljeno još dosta materijala koji ćemo iz godine u godinu objavljivati. Za sve ovo vreme koje postojimo naša jedina greška je bila ta što nismo izdavali svake godine album, jer ovde se više ceni kvantitet nego kvalitet. Kad nemaš album ljudi misle da ne postojiš, a kad ga izdaš onda je to preglomazno za običnog slušaoca koji danas muziku više gleda nego sto sluša, a i više mu se sviđa vid singl izdanja. Too much monkey business!

 

Prošli album izdali ste u državi koja se zvala SR Jugoslavija. Da li biste mogli da izvučete paralelu između tog i sadašnjeg vremena? Koliko se muzička scena promenila i kako?

Ivan Đorđević: Umetnici žive u svom svetu koji ne priznaje granice. Za nas je uvek sadašnje vreme, tako da ne pravimo paralele između SR Jugoslavije i današnje Srbije i ne gledamo ni unazad, a ni mnogo unapred. Živimo naše živote unutar naših porodica i trudimo se da pišemo kvalitetnu muziku. Naši tekstovi slave ljubav i svetlost kao takvu.

 

Na novom albumu naćiće se i dve pesme koje su snimljene uživo, zašto ste se odlučili na taj korak? Da li „lajv“ snimci slušaocima mogu ponuditi nešto više od studijskih?

Ivan Đorđević: KZU je bend ponikao na Akademiji, klubu koji je obeležio naše odrastanje u Beogradu. Krajem februara 2011. smo kako stoje stvari poslednji put svirali u rupi iz koje smo izašli. Akademija i njeni tadašnji vlasnici su se borili da se to mesto ne zatvori, i bilo je niz događaja i koncerata koji su se dešavali kao podrška rukovodstvu. Jedan od takvih koncerata smo održali i mi. U to vreme smo pored postave bubanj, bas, gitara, klavijature imali i još jedan muški vokal. Mc Big Shell je bio veoma talentovan reper koji je sarađivao sa mnogima, ali nije ni sa kim snimio ni jednu stvar. Slušajući taj koncert nismo mogli da ne objavimo dve pesme snimljene uživo sa Big Shell-om kao podsećanje na tog divnog umetnika koji nažalost više nije sa nama.

 

Za kraj, koju muziku danas rado slušate i da li postoji neki noviji bend koji vam je privukao pažnju?

Ivan Đorđević: Muziku slušamo do daske još uvek, uređaji za slušanje muzike su nam u svim sobama, kolima, čamcima i motorima. Privlači nas muzika na struju, po nesto od akustične i naravno klasične muzike. Muzika je naš život, živela muzika!