Kada je oformljen Elektroteatar i po kom principu funkcioniše?

Ana Prodanović: U Elektrotehničkoj školi „Rade Končar“ na Paliluli, pre više od godinu dana oformljen je Elektroteatar, dramski ansambl koji čine njeni đaci. Dramska sekcija postoji godinama, ali je tek kasnije dobila svoj naziv. To je kutak gde mladići i devojke dolaze pokušavajući da na svojstven način ukažu na probleme sa kojima se sreću u životu. Ovi mladi ljudi, iako na „daskama koje život znače“ nisu profesionalni glumci, oni su entuzijasti koji traže da se njihov glas jasno čuje. Ova dramska sekcija prevazilazi granice školske izvedbe i takmičarske domene.

Zašto ste se odlučili za postavku predstave po tekstu Najdžela Vilijamsa “Klasni neprijatelji”?

Ana Prodanović: Forma komada Klasni neprijatelji je univerzalna, u smislu da možete da je adaptirate i prilagodite vremenu u kome živite. Mladi ljudi sa kojima se ja susrećem kao prosvetar su upravo ti „klasni neprijatelji“, samo sa novim problemima i drugačijim međusobnim odnosima. Stoga smo odlučili da adaptiramo kompletnu priču uz veliku pomoć učenika i da je uobličimo shodno vremenu u kome živimo.

Koju poruku nose „Superheroji“?

Marko Janković: Likove koje tumačimo su odbačeni od strane društva, na pogrešan način pokušavaju da se uklope, ne mogu ni sa kim da podele svoju bol. Niko ne želi da ih čuje. Naš apel je „oslušnite svet oko sebe“!

Marko Vukmirica: Superheroji govore o mestu pod suncem koje za njih ne postoji, u različitim životnim pričama. Dozivaju vas da budete podstrek njihovim supermoćima.

Ivana Ivaniš: Predstavom Superheroji želimo da pokažemo ljudima svet iz našeg ugla, da vam predočimo stvari koje nas pogađaju. Svi klinci na sceni su isti oni klinci pored kojih prolazite u supermarketu, na ulici ili gradskom prevozu. Koje olako osuđujemo na osnovu prvog utiska. Želimo da otvorimo oči roditeljima i svima onima koji se kriju iza maske svakodnevice.

Ivan Plavšić: Srbija treba da se promeni, društvo treba da se promeni. Prekinite sa rijalitijima i tursko-indijsko-španskim serijama. Otreznite se!

Velimir Becin: Poruka Superheroja je da moramo malo više da obraćamo pažnju jedni na druge, da reagujemo i ne prepuštamo slučaju.

Nikolina Milanović: Tražite mlade koji menjaju svet? Poznajete li Superheroje?

Pobedili ste na 31. Festivalu pozorišnih igara dece i mladih Beograda. Kakvi su utisci sa Festivala i koliko članovima znači ovo priznanje?

Ana Prodanović: Ovo je prvi put da neko iz opštine Palilula odnese pobedu na ovom festivalu. Festival je u organizaciji Prijatelja dece Beograda. Još veće iznenađenje je što je pobedu odnela tehnička škola. Pored prvog mesta, osvojili su i nagradu za adaptaciju teksta koji sam ja napisala, nagradu za glavnu ulogu Velimira Becina, za izbor muzike Alekse Stamatovića i kolektivnu igru.

Marko Janković: Konkurencija je bila ogromna i vrlo ozbiljna, festival je vrlo ozbiljan. Mi smo uspeli! Ja sam ponosan na uspeh.

Marko Vukmirica: Osvojeno prvo mesto mi mnogo znači i daje vetar u leđa!

Ivana Ivaniš: Uspeh na ovom festivalu je dokaz da radimo pravu stvar!

Ivan Plavšić: Zanimljivo iskustvo sa neponovljivim momentima.

Velimir Becin: Utisci sa festivala su sjajni, i pored treme, uspeli smo!

Nikolina Milanović: Da nisam završna godina, opet bih došla. Neverovatno iskustvo!

Šta za učenike Elektrotehničke škole „Rade Končar“ znači prilika da svoj talenat i interesovanja razvijaju kroz Elektroteatar?

Marko Janković: Osnažio sam svoje interesovanje za glumu, postao sam samosvestan i zreliji.

Marko Vukmirica: Postao sam demonstrator i zaštitnik ljudskih prava, definitivno!

Ivana Ivaniš: Promenila sam se i prvi put otkrila svoje lice koje do sada nisam poznavala. Svakako, bolje se osećam sada.

Ivan Plavšić: Svi su u ekipi stariji od mene, pored njih sazrevam, dolazim do novih mogućnosti.

Velimir Becin: Prvi put radim ovako nešto, mislio sam da ne mogu. Sada znam da sam se prešao!

Nikolina Milanović: Učešćem u ovom projektu uspela sam da svet posmatram drugačije, ozbiljnije i da sve doživljavam.

Šta posetioci mogu da očekuju na izvođenju predstave 11. juna u Domu omladine Beograda, a šta mladi glumci i ekipa predstave očekuju od ovog nastupa?

Ana Prodanović: Publika svakako neće očekivati baš ovakvu izvedbu mladih ljudi. Iznenađenje koje će doživeti je upravo ozbiljnost kojim mladi ljudi pristupaju problemima. Način na koji osuđuju društvo, medije i porodicu koja ih je odbacila. Svi zainteresovani će imati prilike da upoznaju ove mlade ljude i tako se podsete nekih pitanja iz pubertetskog doba. Roditelji će moći da nauče i osete isto ono što i „superheroji sa Paliluje“ osećaju. Ti klinci su „zlatni presek“ današnje mladeži, te svakako imaju šta da kažu – potrebno je čuti ih! Oni sami žele da ostave trag koji će duboko peći ovo društvo, dok god sa teorije ne pređemo na praksu. Nadaju se da će ostaviti prisutne bez daha.

Kakvi su dalji planovi Elektroteatra?
 
Ana Prodanović: Elektroteatar ima želju da nastavi sa projektom Superheroji, s tim što  bi priča bila produbljena još više. Jedini problem je tehničke prirode, mesto gde bi dalje mogla da se izvodi predstava. Nažalost, pitanje izvedbene sale još nije regulisano. No, možda neko i primeti Superheroji, pa ima omogući dalje misionarstvo u osvešćivanju javnog mnjenja.