[INTERVJU] EKIPA MJUZIKLA “ŠKOLAUT”: “Mi smo jedan od dokaza da prave kulturne vrednosti i danas postoje!“

U subotu, 18. juna od 20 časova u Domu omladine Beograda posetioci će imati priliku da pogledaju mjuzikl “Školaut”, dramski projekat beogradskih srednjoškolaca. Učenici Pete beogradske gimnazije, Elektro tehničke škole “Rade Končar” – Elektroteatar, Železničko tehničke škole i još nekoliko srednjih škola Beograda zajedničkim snagama izvode deset scena o savremenom životu mladih u Srbiji. Ulaz za sve zainteresovane je slobodan.

Ovaj mjuzikl nedvosmisleno ukazuje da se omladina vraća na staze pravih vrednosti kao što su zajedništvo, sloboda duha, kreativnost i, naravno, rokenrol  – kao muzički izbor, ali i način života. Kako je nastao, šta predstavlja mjuzikl i šta za učenike znači dramska umetnost, rekli su nam upravo oni – učenici okupljeni oko ovog projekta, zajedno sa profesorima koji su im bili profesionalna i stručna podrška u realizaciji.

Kao insipiracija za mjuzikle često se uzimaju teme iz poznatih književnih dela i filmova. Kako je nastao ovaj “Školaut” i koju poruku nosi?

Rastko Jevtović (profesor): Školaut je bazično nastao iz aktuelnog repertoara “Kestena”, a to su poznati ex yu rok i strani rok hitovi. Od knjiga koristili smo “Dnevnik Ane Frank” kao predložak za prvu scenu, a “Čekajući Godoa” za drugu. Pošto je reč o delu lektire, najpre za osnovnu, zatim za srednju školu, valjda je jasno da je reč o nečijem odrastanju… U predstavi pratimo razvoj nekih likova, recimo jedan lik je, najpre, zaljubljeni mladić, zatim nadobudni pesnik, potom profesor, a drugo dvoje likova su prvo pobunjeni učenici, zatim mladić i devojka, najzad muž i žena.

Lara Denić (učenica): Sam početak nastao je od ideje uključivanja školskog benda u predstave profesora Rastka Jevtovića, zaljubljenika u dramu i rokenrol. Zatim je krenuo da se razvija iz zajedništva sa učenicima i profesorima iz drugih škola koja su dala doprinos novom energijom i uzajamnom inspiracijom. Upravo ovo zajedništvo i povezanost učenika i profesora iz razlčitih škola šalje poruku i smisao Školauta – to da je timski rad neprikosnoven i da mladi ljudi, pod supervizijom profesora – dramskih pedagooga, treba da se ujedinjuju.

U mjuziklu učestvuju srednjoškolci okupljeni u dramske sekcije nekoliko škola. Koliko za ove mlade ljude znači prilika da svoje talente, interesovanja i dileme odrastanja izraze kroz dramsku umetnost? Koliko im je važna podrška profesora u tome?

Dragana Kitanović (profesor): Dramsko obrazovanje se nedvosmisleno pokazuje kao neophodna dopuna formalnom obrazovanju srednjoškolaca. Iako je Školaut neka vrsta ekspresivnog muzičkog teatara, koji donosi lične priče i ličnu mitologiju uključenih u kreativni proces. Specifičnost ovog projekta jeste upravo fokus na timsku kreativnost, koja se iskazuje kao novi princip kreiranja pozorišne predstave. U tom smislu, pomoć dramskih pedagoga bila je važna samo za podizanje talasa na kojima je plivala stvaralačka, muzička i glumačka igra istinskih kreatora ovog projekta – samih učenika.

Lara Denić (učenica):
Scene Školauta nastajale su zajedničkim radom na probama gde je svako imao pravo da izrazi svoj stav o likovima u kojima smo se bezbroj puta pronalazili. Svaki lik nosi lični pečat osobe koja ga izvodi. U svim našim idejama, pitanjima i nedoumicama pomagali su nam profesori koji su nas kroz rad, osim umetnosti, učili i životu.

Rad na mjuziklu podrazumeva muziku, ples, pevanje i glumu – koliko je mladim ljudima, koji nisu profesionalni glumci, bilo teško da pripreme jedan ovako zahtevan projekat?

Mateja Stanković (učenik): Bilo je prilično teško na početku, kada se još nismo svi poznavali. Zahtevalo je dosta vremena i truda, ali vremenom je sve preraslo u kreativnu igru, zabavu, u kojoj smo uživali i međusobno se pomagali.

Ističete da mjuzikl “Školaut”  nedvosmisleno ukazuje da se omladina vraća na staze pravih vrednosti  kao što su zajedništvo, sloboda duha, kreativnost i, naravno, rokenrol  – kao muzički izbor, ali i način života. Da li je, u poplavi mnogih diskutabilnih umetničkih i ljudskih vrednosti, zaista tako?

Aleksa Đukić (učenik): Uvek su postojali mladi ljudi koji su se odupirali uticaju društva, ali su neretko to bili samo pojedinci, ili buntovnici. Sada kada smo se ujedinili i postali kreativni tim, mi smo jedan od dokaza da prave kulturne vrednosti i danas postoje.

Kojoj publici je namenjen ovaj komad?

Rastko Jevtović (profesor): Pojedinačno, i drama i muzika su dve univerzalne umetnosti, koje prevazilaze vremenske i prostorne barijere. Zajedno, one predstavljaju siguran put do publike svih generacija. Dakle, Školaut je namenjen svima nama!

Šta za mladu ekipu mjuzikla “Školaut” znači pojavljivanje na profesionalnoj sceni Doma omladine Beograda?

Lara Denić, Ivana Ivaniš, Aleksa Đukić, Aleksandra Lomić, Sofija Teofilović, Dejan Tošić, Mateja Stanković… (učenici): Mnogo, pogotovo u ovim godinama! To je naša prilika da se iskazemo na način koji je nama jedinstven na sceni. Da razvijajmo sopstvene svoje talente i van učionica. Pojavljivanje na profesionalnoj sceni Doma omladine za nas predstavlja veliku čast i odgovornost. Nadamo se da ćemo opravdati očekivanja i potvrditi da smo vredni jedne od najznačajnijih scena u Beogradu.

Komentari