Za prodaju ulaznica zaduženi su Eventim i Felix Shop, a ulaznice će se prodavati po ceni od 1000 dinara u pretprodaji i po ceni od 1200 dinara na dan koncerta.

Govoreći o koncertu Dubravko nam otkriva da im predstojeći nastup predstavlja izazov zbog energetske mešavine ova tri benda i jasne poruke koja treba da se prenese publici koja možda nije upoznata sa radom nekih od bendova. „Najveći je izazov da se neznancu približiš već u prvom taktu jer od toga zavisi hoćemo li se družiti ili će publika otići po piće.” kaže Dubravko. Frontment benda Pips, Chips & Video Clips se nada da će se bendovi dobro “upuzlati” i da je svrha koncerta da se muzikom poveže najrazličitija publika. “To je valjda svrha, neki cilj. Zbližiti se, povezati, izaći iz svojih rovova.”

Koliko se vaš muzički izraz promenio od početka karijere do danas? Ko su bili vaši uzori kada ste počeli da se bavite muzikom? Koje izvođače danas rado slušate?

Dubravko Ivaniš: Bavim se pisanjem preko 30 godina. Princip je, u suštini, ostao isti. Dečak u meni isprva sve izvrne naopačke, napravi haos i onda u tom haosu, smeću i drangulijama traga za vrednim, nadajući se da će nabasati na biser. Dakle, sve što mislim da znam pokušavam da zaboravim, srušim, spalim. To je početak svakog konstrukta. Ključno me je u formativnim godinama izgradio jugoslavenski novi val, beogradski i zagrebački bendovi – Haustor, rani Film, Idoli, Šarlo, Električni Orgazam, Brejkersi. Kasnije dolaze Cave, Bad Seeds, Waits, Blur, a jako volim i Gorillaz.

U kojoj meri se vaš muzički stil razlikuje od muzike koju stvaraju pomenuti Kristali i Zoster?

Dubravko Ivaniš: Što više to bolje. Lepota zajedničkog druženja je upravo u sinesteziji različitosti. Svakome ko zakorači na binu muzika treba biti svetinja, stilovi su nebitni, vera je bitna. Slepa vera da ljude muzikom oplemenjuješ i da oni u neposrednoj interakciji oplemenjuju tebe.

Ove godine ste osvojili nagradu Porin za najbolji album rok muzike. Šta ovo priznanje znači za vas?

Dubravko Ivaniš: Mi smo se u karijeri naosvajali raznih nagrada, pa i Porina, između ostalog i za album godine. Onda su nas zadnjih desetak godina sve do ove godine svečanosti i priznanja zaobilazila, a ja sam prilično siguran, i s ove vremenske distance, da smo radili vredne albume. Mnogo je faktora u šoubiznisu koji utiču hoćeš li u nekom trenutku biti u fokusu, pod reflektorima ili nećeš. Uglavnom, nagrade su dobre za biografiju, dobre su da ti familija oprosti što se ne baviš nekim „poštenim i društveno vrednovanim zanimanjem“, da te komšije pozdravljaju u prolazu, a prodavačica u prodavnici sačuva članak iz magazina koji inače ne kupuješ. Izvan tog dijapazona nagrade nisu bitne i publika danas do muzike i bendova dolazi na sasvim drugačiji način.

Kakvi su vam profesionalni utisci o 2014. godini – i što se tiče PCVC i što se tiče regionalne scene?

Dubravko Ivaniš: PCVC su imali zaista odličnu godinu. „Walt“ se ljudima sveukupno dopao, gde god da smo svirali bilo je puno, vrhunac je bio taj rasprodani solo koncert u Zagrebu u Domu Sportova gde smo zadnji puta nastupili pre 16 godina. Mada, lično me ti komercijalni parametri ne zavode niti intrigiraju. Ne verujem u brojeve, ne verujem da je najbolji bend onaj koji ima milion nečega, bilo čega, novca, ljudi, “followera”, pogleda.  Godina je dobra onoliko koliko si semena posejao u njoj. Pritom mislim na publiku koju osvojiš na koncertima i nove pesme koje u međuvremenu radiš.

Za kraj Dubravko nam je otkrio da Pips, Chips & Video Clips u narednom periodu planiraju predan rad u studiju, kao i veliki broj solo i festivalskih koncerata. Takođe, otkrio nam je da nema favorite kada su noviji muzički albumi u pitanju, ali da rado sluša Queens of the Stone Age, Dejmona Albrana i Beka.