Naime, nećete često imati prilike da vidite ostvarenje nastalo pre čak trideset godina, mnogo pre nego što je japanska animacija ušla u modu na Zapadu, koje s punim pravom važi za klasik i obaveznu lektiru ne samo u anime krugovima, već i u stripu i pop-kulturi na globalnom nivou. U pitanju je film „Bosonogi Gen“, rađen prema već legendarnoj autobiografskoj mangi Keiđija Nakazave. Ko je već čuo za ovo ostvarenje, vrlo dobro zna šta da očekuje. Ko nije, možemo vam reći samo jedno – drž’te se.

„Bosonogi Gen“ počinje naizgled naivno: pratimo svakodnevni život jedne porodice u Hirošimi, tokom poslednjih meseci Drugog svetskog rata. Otac je ogorčen na državu i umoran od ratovaranja, majka je u drugom stanju i bori se za svakodnevni opstanak domaćinstva, a Gen i njegov mali brat provode onoliko bezbrižno detinjstvo koliko je u takvim okolnostima moguće. Međutim, sve se menja u ponedeljak, 6. avugsta 1945. rano ujutro, kada su američke vazduhoplovne snage bacile atomsku bombu na Hirošimu. Sledi jedna od najupečatljivijih i najjezivijih scena u istoriji animacije: „Bosonogi Gen“ prikazuje razaranje i smrt u slow motion-u, bez mrve stilizacije ili emocionalne distance, ne krijući to kako izgleda prizor kada se meso topi s kostiju pod udarom atomske energije. A bomba je tek početak užasa kroz koji Gen i ono što je ostalo od njegove porodice moraju da prođu, dok Japan ne počne da se oporavlja od posledica rata.

Keiđi Nakazava je Gen u ovoj priči – autor je preživeo bombardovanje Hirošime i svoja iskustva pretočio u mangu. „Bosonogi Gen“ je objavljivan od 1973. godine (i to, verovali ili ne, u „Weekly Shounen Jump“ časopisu!), i spada u prve manga naslove koji su stekli slavu na Zapadu, jer se radi o ostvarenju sa snažnom antiratnom porukom, koje ipak govori o tome da su optimizam i istrajnost duha jedino što nas može izvući iz ratnog očaja. Osvojio je brojne nagrade i zbog tematike je često poređen sa serijalom „Maus“ Arta Špigelmana – oba naslova su, svaki za sebe, dokazali da se i „banalni“ medij kao strip na složen način može baviti ozbiljnim, istorijski važnim temama. Upravo to je ono što čini ovo ostvarenje tako moćnim: ta svest da nije reč o nekim tamo izmišljenim ljudima, u nekom tamo izmaštanom svetu, već se sve što vidimo zaista i dogodilo, a postoje preživeli koji nas o tome opominju. Zaboravite na ratne dokumentarce i lekcije iz istorije – „Bosonogi Gen“ će se postarati da nikada ne izbijete iz glave strahote nuklearnog naoružanja.

U okviru tribine o šonenu na Japanizmu 2012, osvrnuli smo se na fenomen „Bosonogog Gena“ kao na šonen mangu koja, bez previše odstupanja od žanrovskih konvencija, uspeva da ispriča toliko snažnu istinitu priču. Tom prilikom se publika prilično zainteresovala za ovaj naslov, a mi vam sad pružamo mogućnost da ga pogledate na velikom platnu, u Bioskopskoj sali Doma omladine, 24. aprila u 20 časova. Ne zaboravite, ovo je film koji na svom spisku ne treba da imaju samo ljubitelji mange i japanske animacije, već svako ko drži do sebe i teži ka boljem razumevanju sveta u kome živimo.