KalendarIN MEMORIAM: Mihael Glavoger
ponedeljak, 05. maj 2014. u 20:00 - DOB//Amerikana
U znak sećanja na nedavno preminulog reditelja, scenaristu, direktora fotografije i pisca, Mihaela Glavogera, Dom omladine Beograda organizuje besplatnu projekciju njegovog filma “SJAJ KURVI”.
Mihael Glavoger je rođen 3. decembra 1959. u Gracu, Austrija. Studirao je na Institutu za umetnost u San Francisku (San Francisco Art Institute) od 1981. do 1982. i na Filmskoj akademiji u Beču od 1983. do 1989. Smatran je jednim od rodonačelnika modernog bioskopskog dokumentarca.
Njegovu izuzetno zanimljivu i plodnu karijeru zaustavila je tragična smrt. Na snimanju svog poslednjeg filma Mihael Glavoger oboleo je od malarije i preminuo 23. aprila 2014. u Liberiji.
Izabrana filmografija
RAT U BEČU (Krieg in Wien), 1989.
BIOSKOP U GLAVI (Kino im Kopf), 1996.
MEGAPOLISI (Megacities), 1998.
FRANCUSKA, DOLAZIMO! (Frankreich, wir kommen), 2000.
SMRT RADNIKA (Workingman’s Death), 2005.
SJAJ KURVI (Whores’ Glory), 2011.
Mihael Glavoger je uvek bio usmeren na to da drastično provocira publiku zapanjujućim prizorima surove realnosti, dokumentovane maestralnom fotografijom i kamerom koja bioskopsko platno pretvara u fantastične murale zadivljujućeg kolorita. Taj jedinstveni spoj u Glavogerovim dokumentarcima nam omogućava da još uvek zadivljeni posmatramo svet, čak i kad bismo pre poželeli da zatvorimo oči.
Film “SJAJ KURVI”
Austrija, 2011.
119 minuta
Podjednako uznemirujući i fascinantan, otkrivajući je triptih o fenomenu prostitucije kroz prizore s Tajlanda, iz Bagladeša i Meksika.
Priče o tri različita sveta, tri različite kulture i tri različite religije ispričane sa idejom drastičnih vizuelnih i tematskih kontrasta. Sjajni “Akvarijum” na Tajlandu, koga upoznajemo na početku, metafora je visoko razvijenog haj-tek sveta u kome sve ima privlačni privid uređenog i kontrolisanog. Glavoger direktnim spojem smenjuje sjaj bogatog sveta sa orijentalnim šarenilom sumorne sirotinjske četvrti grada Faridpura u Bangladešu, uvodeći nas u prostore “Grada radosti”. Kamera tesno pripijena uz zidove dugih, uskih, tamnih hodnika dokumentuje prizore stalnog kretanja groteskno našminkanih, živopisno odevenih devojaka, ponekad gotovo devojčica, i žena u variranim situacijama susretanja i poslovnih dogovora ili incidenata. Finalna priča iz Meksika, iz malog pograničnog grada uz reku Rio Grande, surovi je sunovrat u prostore ispunjene mračnim pretnjama i opasnostima. Noć i ništavilo prekidani povremenim bljeskovima davno zaboravljene ljudskosti.
