66. MARTOVSKI FESTIVAL: Sećanje na Jonasa Mekasa

U okviru 66. Martovskog festivala biće održan program sećanja na nedavno preminulog reditelja Jonasa Mekasa. Njegov film “Uspomene na putovanja u Litvaniju” predstaviće gost 66. Martovskog festivala, Audrius Stonis.

Uspomene na putovanja u Litvaniju (1972) // režija: Jonas Mekas, 82 minuta.

Mekasove “Uspomene na putovanja u Litvaniju” su elegičan filmski dnevnik o putovanju u njegovo rodno mesto. Filmski dnevnik je podeljen na tri segmenta. Prvi segment se bavi Mekasovim emigrantskim životom u Njujorku, nakon što je napustio Litvaniju. Drugi deo opisuje njegov put natrag, dok je treći nastao nedugo zatim, tokom Mekasovog boravka u Beču… Jonas Mekas (1922-2019) je filmski režiser, pesnik i likovni umetnik rodom iz Litvanije, poznat po zapaženim eksperimentalnim filmovima nastalim tokom 1960-ih i kasnije, a zbog kojih je dobio nezvaničnu titulu „kuma američke filmske avangarde“.

 

Audrius Stonis o Jonasu Mekasu: Jonas nas je napustio. Sa istom lakoćom sa kojom je i živeo. Tiho i nežno kao da ne želi da uznemirava predstavu života. Prvi put smo se sreli tokom 1990-ih, kada je pozvao deset mladih filmskih stvaralaca iz Litvanije u svoj njujorški centar Anthology Film Archives. Prvog dana nam je ispričao bajku o jasnom i prelepom prizoru Raja. Jednog dana je ovaj prizor uništio Đavo. Slomio ga je u bezbroj komadića i razbacao ih svuda po svetu. Filmski stvaraoci su, rekao je, oni koji tragaju za tim komadićima Raja u pokušaju da ga ponovo sastave. Raj nije izgubljen, rekao je. I mi smo mu poverovali. I od toga dana sakupljamo te komadiće Raja. Uvek sam se pitao kako prizori njegovih filmova mogu istovremeno biti ispunjeni najdubljom egzistencijalnom tugom, neverovatnom svetlošću i filozofskom dubinom. Kada sam ga pitao o tome, rekao je: „Previše toga sam izgubio u svom životu“. Onda je dodao: „Nemoj sve da doživljavaš previše ozbiljno“. On je izgubio svoju domovinu, svoje pejsaže, zvuk litvanskih pesama, slike prvog snega koji pada na njegovo selo… Nije želeo da više išta izgubi u svom životu, ni jednu jedinu sekundu, pa je počeo da kamerom beleži svaku sekundu svog života. On nikada nije pravio filmove. Stajao je u Pustinji i brojao sekunde svog života… Čvrsto sam uveren da sada, kada je to brojanje sekundi okončano, Jonas stoji ispred ponovo kompletnog prizora Raja.

 

Komentari