11. Filmski festival SLOBODNA ZONA

Jedanaesti filmski festival Slobodna Zona biće otvoren u četvrtak, 5. novembra, u 20 sati u Sava centru projekcijom dokumentarnog filma “Ejmi” Asifa Kapadije. Ovogodišnje izdanje festivala Slobodna Zona biće održano  od 5. do 10. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu u sedam bioskopskih sala.   SLOBODNA ZONA je serija programa koji se baziraju na angažovanoj, savremenoj filmskoj produkciji, a čiji je cilj bavljenje aktuelnim društvenim i političkim temama iz celog sveta. Filmovi SLOBODNE ZONE nude sasvim drugačije viđenje sveta daleko od holivudskog spektakla i pojednostavljivanja najdostupnijih medija.

Cena ulaznice: 300 dinara

Program u Domu omladine Beograda

 

Petak, 6. novembar, 18:00
Film: Ovnovi (dokumentarni)

režija: Grimur Hakonarson

zemlja: Island
jezik: islandski
titl: srpski, engleski
godina: 2015
trajanje: 93′

 

U udaljenoj dolini na Islandu, Gumi i Kidi žive jedan pored drugog, čuvajući svoje ovce. Njihova veko- vima stara rasa se smatra jednom od najboljih na ostrvu i braća redovno dobijaju nagrade za njihove neprocenjive ovnove koji nastavljaju tradicionalnu liniju. Iako dele zemlju i način života, nisu progovorili ni reč već četiri decenije. Kada opasna zaraza napadne Kidijeve ovce, cela dolina je u opasnosti. Vlasti odlučuju da unište sve životinje u kraju kako bi zaustvili epidemiju. Za farmere za koje su ovce glavni izvor prihoda, to je ravno smrtnoj presudi i mnogi napuštaju zemlju. Ali Gumi i Kidi se ne predaju tako lako – i svaki na svoj način, pokušavaju da spreče katastrofu.

 

Grimur Hakonarson je islandski filmski reditelj i scenartista. Njegov prvi igrani film Letnja zemlja iz 2010. bio je nominovan za prestižnu EDA nagradu za najbolji scenario. Ovnovi su njegov drugi film koji je ostvario veliki uspeh u sekciji Izvestan pogled na Kanskom filmskom festivalu ove godine.

 

Nagrade i festivali

Nagrada u kategoriji Izvestan pogled – Međunarodni filmski festival u Kanu, 2015

Međunarodni filmski festival u Torontu, 2015

Međunarodni filmski festival u Hemptonsu, 2015

 

Reč kritike

Grimur Hakonarson savršeno tajmira trenutke tople i promišljene komedije u priči o ovcama i ljudima.

 

Petak, 6 novembar, 20:00

Film: Taksi (dokumentarni)

režija: Džafar Panahi

zemlja: Iran

jezik: persijski

titl: engleski i srpski

godina: 2015

trajanje: 82’

 

Šta da radi reditelj kome nije dozvoljeno da snima filmove? Da prizna realnost, promeni profesiju i postane taksista? Ili da se pretvara da je taksista i da snimi film uprkos svemu? Džafar Panahi je uradio upravo ovo drugo i sada Vas poziva na nezaboravnu vožnju ulicama Teherana da po ceni bioskopske karte upoznate njegove stanovnike kroz likove Panahijevih putnika.

 

Iranskom reditelju, Džafaru Panahiju, je 2011. godine zabranjeno da na bilo koji način distribuira svoje filmove unutar granica Irana. Suočen sa ovim okrutnim aktom cenzure on  je izjavio sledeće:

Ja sam filmski stvaralac. Ne mogu ništa drugo da radim, osim da pravim filmove. Film je moj način izražavanja i smisao mog života. Ništa ne može da me spreči da snimam filmove. Tek kada sam sateran u najmračnije uglove, počinjem da se povezujem sa svojim unutrašnjim bićem. U tako privatnim prostorima, uprkos svim ograničenjima, potreba za stvaranjem postaje poriv. Film kao umetnost postaje moje glavno i jedino zanimanje. Iz tog razloga ja moram da nastavim da pravim filmove nevezano za okolnosti, kako bih odao svoju poštu i nastavio da se osećam živim.

 

Reč kritike

Panahijev film je mnogo više od slike položaja u kome se autor trenutno nalazi. To je refleksija o savremenim medijima, filmskoj umetnosti i istini i lažima u njegovoj zemlji. Najveće čudo u svemu tome je što u filmu Taxi nema ni trunke ogorčenosti i zlobe.

Die Welt

 

 

Subota, 7. novembar, 18:00
Film: Klub (igr.)

režija: Pablo Larain

zemlja: Čile

jezik: španski
titl: srpski, engleski
godina: 2015
trajanje: 98’

 

U gradiću na čileanskoj obali u jednoj kući daleko od očiju javnosti zajedno žive izopšteni sveštenici i časne sestre osumnjičeni za razna kriminalna dela, od zloupotrebe dece do trgovine bebama nevenčanih majki. Ova čudna ekipa kao da živi u predsoblju pakla koga je nesumnjivo i zaslužila, sve dok im na vrata iznenada ne zakuca savetnik za krizne situacije Katoličke crkve.

 

Pablo Larain je rođen u Santjagu, glavnom gradu Čilea. Nakon završenih studija audiovizuelnih komunikacija na Univerzitetu u Santjagu počinje plodnu i zapaženu filmsku karijeru. Domaća publika je imala priliku da na Slobodnoj Zoni pogleda njegov film Ne o svrgavanju čileanskog diktatora, Augusta Pinočea, sa vlasti. Klub je njegov drugi dugometražni igrani film i dobitnik nagrade Srebni medved na ovogodišnje filmskom festivalu u Berlinu. 

 

Nagrade i festivali

Nagrada Srebrni medved – Međunarodni filmski festival u Berlinu, Berlinale, 2015

Međunarodni filmski festival u Torotnu, 2015

Međunarodni filmski festival u Melburnu, 2015

 

Reč kritike

Majstor turobne atmosfere, Larain majstorski vlada situacijom i mami nas u hermetičan svet ovog bizarnog kluba dok i sami ne postanemo zatočenici (unutar) njegovih zidova.

Variety

 

 

Subota, 7. novembar, 20:00

Film: The Residents – Teorija opskurnosti (dokumentarni, muzički)

režija: Don Hardi

zemlja: SAD, Austrija, Nemačka, Holandija

jezik: engleski

titl: srpski

godina: 2015

trajanje: 87′

 

Teorija opskurnosti je film o alternativnom muzičkom i video kolektivu The Residents. Priča prati njihovu 40 godina dugu karijeru obavijenu velom misterije. Mnogi detalji vezani za ovu grupu su tajna, uključujući i identitet njenih članova. Oni uvek nastupaju u kostimima, nose maske i to je deo njihove magije.

 

Don Hardi je jedan of osnivača producentske kuće KTF Films, sa sedištem u San Francisku. Bavi se pretežno dokumentarnim filmom i tokom godina je osvojio brojne nagrade uključujući šest Emi nagrada, 7 Associated press nagrada i 16 nagrada Američkog nacionalnog  udruženja fotografa.

 

Nagrade i festivali

Svetska premijera – Međunarodni filmski festival u Ostinu, SXSW, 2015

Međunarodni filmski festival u Melburnu, 2015

Međunarodni filmski festival u Kalgariju, 2015

 

Reč kritike

„Ova studija četrdesetogodišnje karijere grupe The Residents je prava gozba za oči i uši.“

 

 

Nedelja, 8. novembar, 18:00
Film: Ja, Erl i devojka na samrti (igr.)

režija: Alfonso Gomez-Rehon

jezik: engleski

titl: srpski

godina: 2015

trajanje: 105’

 

Ja, Erl i devojka na samrti je neobična smešno- ozbiljna priča o tome kako preboleti male i velike stvari u životu, preživeti srednju školu i postati čovek. Greg, učenik četvrte godine srednje škole, uspešno izbegava da na bilo koji način bude primećen i tek će ga insistiranje roditelja da “pravi društvo” školskoj drugarici oboleloj od leukemije izbaciti iz ravnoteže koju je tako brižljivo godinama gradio. Rejčel će uz njegovog neobičnog prijatelja Erla biti prva osoba koja shvata da se iza Gregove ironije i samosažaljenja krije veliki talenat. Greg i Erl snimaju parodije remek-dela svetske kinematografije menjajući im naslove tako da zvuče sto luđe, a zatim snimaju filmove tako da odgovaraju tim naslovima.

 

Alfonso Gomez-Rehon, karijeru je započeo kao lični asistent Martina Skorsezea, Nore Efron, Roberta De Nira i Alehandra Gonzalesa Injaritua. Posle nekoliko godina rada kao reditelj druge ekipe na filmu, a zatim i nekoliko sezona rada na serijama Glee i American Horror Story, konačno mu se ukazala prilika da režira svoj prvi film. Igrom slučaja je naišao na tekst koji je po sopstvenom romanu Erl napisao Džesi Endruz – čovek koji nikada u životu nije pisao scenario, niti je znao kako se scenario uopšte piše. Zajedno, njih dvojica će stvoriti jedno od najlepših iznenađenja ovogodišnjeg Sandens Festivala i osvojiti nagradu za najbolji igrani film (drama), kao i nagradu publike u istoj kategoriji.

 

Festivali

Nagrada Publike i Žirija za najbolji igrani film – Međunarodni festivalu u Sandensu, 2015

Nagrada na Međunarodnom festival u Sijetlu, 2015

 

Reč kritike

 

Film je prava riznica blaga, a autor se ne libi da ih sve potroši i prikaže publici.

Džon de Fore, The Hollywood Reporter

 

 

Nedelja, 8. novembar, 20:00

Film: Dugme od sedefa (dokumentarni)

režija: Patricio Guzman
jezik: španski

zemlja: Čile, Francuska, Španija
titl: srpski, engleski
godina: 2015
trajanje: 82′

U okeanu je pohranjena istorija čitavog čovečanstva. U okeanu su sačuvani glasovi zemlje i glasovi koji dolaze iz svemira. Zvezde pokreću okeane i živa bića u njima. Okean, ujedno najduža vodena granica Čilea, čuva tajnu  dva misteriozna dugmeta pronađena na njegovom dnu. Čile, sa svojom 4000 kilometara dugom obalom i najvećim arhipelagom na svetu, izgleda gotovo natprirodno. Njegovi vulkani, planine u glečeri čuvaju glasove starosedelaca Patagonije i Ognjene zemje, prvih engleskih kolonizatora i političkih zatvorenika Pinočeovog režima. Kažu da voda pamti, ovaj film pokazuje da može i da govori.

 

Od kad je kamerom zabeležio poslednje dane vlade Salvadora Aljendea u dokumentarcu Bitka za Čile, reditelj Patricio Guzman se uspostavio kao glas onih koji su ućutkani i koji su nestali pod dvadesetogodišnjom vladavinom generala Augusta Pinočea. Svojim novim filmom Dugme od sedefa Guzman se okreće jednoj drugačijoj ugroženoj zajednici kojoj je istorija oduzela glas – domorodačkom stanovništvu čileanske Patagonije, desetkovanom od strane prvobitnih kolonizatora, zatim gotovo dokrajčenom brutalnošću Pinočeovog režima.

 

Nagrade i festivali

Međunarodni filmski festival u Berlinu, Berlinale, 2015

Međunarodni filmski festival u Torontu, 2015

Međunarodni filmski festival u Melburnu, 2015

 

Reč kritike

Majstor dokumentarnog filma, Patricio Guzman, još jednom ulazi u koštac sa istorijskom nepravdom i genocidom.

The Hollywood Reporter

 

 

Ponedeljak, 9. novembar, 18:00
Film: Mustang (dokumentarni)

režija: Deniz Gamze Erguven

zemlja: Francuska, Nemačka, Turska, Katar

jezik: turski
titl: srpski,  engleski
godina: 2015
trajanje: 97’

____________________________

ŽENSKA LINIJA

 

Savremena drama koja istražuje suprotnosti religije i sekularizma, tradicije i modernizma, kroz priču o pet tinejdžerki koje žive u udaljenom selu u severnoj Turskoj. Lale i njenih pet sestara se vraćaju kući iz škole i bezazleno se igraju sa dečacima. Ali nemoralnost njihove igre pokreće skandal koji će imati neočekivane posledice. Porodični dom se postepeno pretvara u zatvor, podučavanje kućnim poslovima zamenjuje školu i udaje počinju da se ugovaraju. Pet sestara kojima je zajednički slobodarski duh, pronalaze način da zaobiđu ograničenja koja su pred njih postavljena.

 

Deniz Gamze Erguven je rođena u Ankari u Turskoj, studirala je književnost i afričku istoriju u Johanesburgu i filmsku režiju u Parizu. Nakon tri kratka filma Mustang je njen dugometražni prvenac.

 

Festivali i nagrade

Međunarodni filmski festival u Kanu, 2015.

Nagrada Srce Sarajeva, Međunarodni filmski festival u Sarajevu, 2015.

Međunarodni filmski festival u Torontu, 2015.

 

Reč kritike

“Film će svakako izazvati velike kontraverze u Turskoj, bez obzira što je reč o filmu koji je nastao u francuskoj produkciji”

Džordan Hofman, Guardian

 

 

Ponedeljak, 9. novembar, 20:00
Film: Opasna dela (dokumentarni)

režija: Madelin Sakler

zemlja: SAD, Velika Britanija, Belorusija

jezik: beloruski

titl: srpski, engleski

godina: 2014

trajanje: 76′

______________

DOKUVIZIJA

 

Baviti se provokativnim društveno angažovanim pozorištem u Belorusiji zahteva veliku dozu ličnog rizika uz mnoge emotivne napore i stresne situacija. Za članove Beloruskog slobodnog teatra prisutne su i razne druge pretnje – cenzura, zatvorska kazna i mnogo gore stvari. Ovaj dokumentarni film nas vodi iza scene priznate pozorišne trupe poznate po svom maštovitom i subverzivnom pristupu koji svoje akcije sprovode u izolovanoj zemlji na čelu sa poslednjim evropskim diktatorom, Aleksandrom Lukašenkom.

Sastavljen od prokrijumčarenih snimaka, ovaj film pruža beskompromisan uvid u pokret otpora koji se razvija direktno na ulicama Minska

 

Madelin Sakler je rediteljka i producentkinja Opasnih dela, koji su njen treći dugometražni dokumentarac. Njen prvi film Lutrija je pokrenuo žustru debatu o budućnosti obrazovnog sistema u Americi i našao se u izboru za Oskara 2011. Još 2010. je počela da se bavi Beloruskim slobodnim teatrom i 2013. zvanično završava film koji od tada ne prestaje da cirkuliše po najprestižnijim svetskim festivalima.

 

Festivali i nagrade

Međunarodni festival dokumentarnog filma u Amsterdamu IDFA, 2014

Međunarodni filmski festival u Torontu, 2013

Međunarodni filmski festival u Solunu, 2014

 

Reč kritike

Divljenja vredan dokumentarni film o hrabrosti i pobuni.

The Hollywood Reporter

 

 

Utorak, 10. novembar, 18:00

Film: The Yes Men su revoltirani (dokumentarni)

režija: Lora Niks, The Yes Men

zemlja: SAD
jezik: engleski
titl: srpski
godina: 2014
trajanje: 91′

 

Poslednjih 20 godina, zloglasni aktivisti Yes man iscenirali su urnebesne prevare kako bi privukli pažnju javnosti na zločine velikih korporacija koje beskrupulozno ugrožavaju životnu sredinu. Naoružani samo polovnim odelima i nedostatkom srama, ovi ikonoborački revolucionari se laganjem infiltriraju u svet poslovnih ljudi i državnih institucija kako bi razotkrili stvarne opasnosti sveta vođenog pohlepom.

 

Lora Niks je nezavisna rediteljka posvećena proučavanju ekscentričnih i provokativnih likova i tema. Njeni filmovi su predstavljeni na prestižnim svetskim festivalima, poput američkog Sandensa i najvećeg svetskog festivala dokumentarnog filma koji se održava u Holandiji, IDFA. Pored dokumentarnih filmova, Lora Niks potpisuje i igrani film Politika krzna koji je 2002. napravio zavidnu festivalsku karijeru, cirkulišući na preko 70 festivala širom sveta. Njeni dokumentarci su prikazivani u sklopu programa HBO, Planet Green i Histori kanala. Njeno poslednje dokumentarno ostvarenje, The Yes Men su revoltirani, je završni film trilogije o Yes man aktivističkom dvojcu.

 

Nagrade i festivali

Međunarodni filmski festival u Berlinu, 2015.

Međunarodni filmski festival u Torontu, 2015.

Međunarodni festival dokumentarnog filma u Njujorku, DokNYC, 2015.

 

Reč kritike:

Najintimniji do sad pogled na The Yes Men aktivizam…

Filmmaker Magazine

 

 

 

Utorak, 10. novembar, 20:00
Film: Sangailino leto (igrani)

režija: Alante Kavaite

zemlja: Litvanija, Francuska

jezik: litvanski

titl: srpski, engleski

godina: 2015

trajanje: 88′

____________________________

14+

 

Senzualna i poetska priča o turbulentnim adolescentskim emocijama dve tinejdžerke.

Sedamnaestogodišnja Sangail je opsednuta avio akrobacijama. Plaši se visine i nikad se nije usudila ni da uđe u kokpit aviona. Na letnjem avio mitingu u blizini njene kuće, sreće Auste, konobaricu ulokalnoj kantini, koja za razliku od nje živi svoj život punim plućima, ispunjena kreativnošću i odvažnošću. Njihov prvi susret već izaziva varnicu koja tokom leta, koje provode zajedno, prerasta u zanos koji ih kompletno obuzima. Sangail dozvoljava Auste da otkrije njene najintimnije tajne, i u njenoj tinejdžerskoj ljubavi pronalazi jedinu osobu koja je istinski podržava u letenju.

 

Alante Kavaite je litvanska rediteljka koja živi u Parizu. Prvi film Naprsline iz 2006. ističe njen tematski fokus na jakim ženskim likovima uz vrsni rediteljski senzibilitet.  Njen drugi dugometražni igrani film, Leto sa Sangailom premijerno je prikazan na filmskom  festivalu Sandens u Sjedinjenim državama, a film je produciran od strane francuske filmske kuće Les Films Dantoan, uz partnere iz Litvanskog Fralita filma i holandske produkcijske kuće Viking Film.

Festivali i nagrade

Nagrada za najbolju režiju – Međunarodni filmski festival Sandens, 2015

Međunarodni filmski festival u Karlovim Varima, 2015

Međunarodni filmski festival u Edinburgu, 2015

 

Reč kritike: Opijajući portret tinejdžerske ljubavi.

Variety

 

 

Komentari