‘’…Za bilo koga ko piše je fatalno da misli o svom polu. Fatalno je biti čisto i jednostavno muškarac ili žena; treba biti muškarac-žena ili žena-muškarac. Za ženu je fatalno da stavi i najmanji naglasak na neku jadikovku; da se zauzme, makar i pravedno, za bilo kakvu stvar; na bilo koji način da govori sa svešću da je žena…’’ 500 funti godišnje i sopstvena soba: Da li je to ono što može da obezbedi “bezbednu” poziciju sa koje jedna žena može da govori o stvaranju, o umetnosti, o svetu i sebi samoj bez upliva (ili sa njim) onoga što je muško, onoga što je društveno prihvatljivo, onoga što je takvom određuje? Dekonstrukcijom rodnih uloga kakve su nekad bile, pokušaćemo da napravimo paralelu sa onim što je naša realnost danas, i da odgovorimo na pitanje da li se ženski glas danas čuje glasnije nego ranije.

Kroz niz feminističkih i teoretskih predavanja i tribina iz oblasti Rodnih studija u 2012. godini, kao i kroz ciklus tribina “Rod i levica” u saradnji sa ŽINDOK centrom u Domu omladine Beograda, formirala se ozbiljna publika zainteresovana za ove teme. Naročito debate i tribine pokazale su nedostatak kvalitetnih govornika/ca u ovoj oblasti.  U ovom ciklusu Dom omladine Beograda predstavlja Dr Jelisavetu Blagojević koja se pionirski bavi obrazovanjem i vaspitavanjem u oblasti Rodnih studija, kao i teoriji Roda i kulture godinama.  Svoju ekspertizu dokazala je kao vanredna profesorka Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu, predavačica na Ženskim studijama, gostujuća predavačica na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, u okviru američkog SIT programa (Study Abroad Balkans: Gender, Transformation and Civil Society), kao i na Euro-Balkan Institutu u Skoplju.

Ciklus ROD I KULTURA- NOVA ČITANJA RODA ima za cilj da kroz angažman gostiju predavača iz redova studenata Rodnih studija na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, Fakulteta političkih nauka, kao i Andragogije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu razvija kritičko promišjanje kulturnih, ideoloških, teorijskih i političkih pretpostavki u procesu ideoloških, teorijskih i političkih pretpostavki u procesu konstruisanja rodnih (gender) identiteta, kao i proizvodnje njihovog smisla i značenja u savremenom svetu koje čini jedno od nazaobilaznih mesta za razumevanje organizacije društvenog i političkog života svake zajednice.

Publika ciklusa, kao i gosti predavači će se na ovom programu baviti kritičkim čitanjem nekih od najznačajnijih teorijskih tekstova iz ove oblasti, diskurzivnom analizom medijskih sadržaja (filmovi, reklame, crtani filmovi, stripovi, itd), kao i individualnim i grupnim istraživačkim radom čiji je cilj da sami pokušaju da osmisle, proizvedu i artikulišu alternativne modele predstavljanja rodnih identiteta.

Ova predavanja koja su zamišljena kao debatni čitalački klub obradiće kroz 10 termina sledeću obaveznu literaturu: Virdžinija Vulf, „Sopstvena soba“, Džudit Batler, „Antigonin zahtev“, Hana Arent, „Izvori totalitarizma“ , Lora Malvi “Vizuelno zadovoljstvo i narativni film” ,  Odri Lord, „Sestra autsajderka“, Rodna čitanja grada: feminizam i građanski aktivizam, Filmografija Pedra Almodovara, Queer aktivizam,  Adrijana Zaharijević, „Neko je rekao feminizam“.