Tribina: TERAPIJA ŽIVOTINJAMA

Ciklus: LJUDI I ŽIVOTINJE
U saradnji sa udruženjem “Ljudi za životinje”

Govore: prof. dr Marijana Vučinić, Fakultet veterinarske medicine, Dobrila Jovanović, predsednica Saveza za hiporehabilitaciju Srbije, Jelena Obradović, Konjički klub “Aranđelovac”, dr Vladimir Terzin, Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, Svetlana Lalović, Felinološko društvo Le PETit. Moderator Dušana Nikolić Radošević, urednica programa

Ljubitelji životinja naglašavaju da životinje leče, pa će na tribini posvećenoj terapiji životinjama biti omogućeno svima koji to žele da govore o svom iskustvu sa životinjama i njihovom pozitivnom uticaju. Govorićemo sa stanovišta veterine, pozvaćemo na tribinu pionire hipoterapije u Srbiji, naučnike, predstavnike konjičkog sporta, predstavnike srodnih saveza, psihologe. Na tribini koja će da pokrene niz pitanja o dobrim stranama prisustva životinja u procesu lečenja i društvenom značaju inkluzije osoba sa specijalnim potrebama, ali i osoba sa drugačijim problemima i životnim okolnostima imaćete priliku da saznate i da li će i u Srbiji uskoro biti moguće da se osobe sa specijalnim potrebama uključuju u posebne programe terapije pomoću dresiranih pasa, kako bi izgledala takva terapija i koje su sve prednosti uključivanja napuštenih pasa u takav projekat?

Pas Sigmunda Frojda, čau čau po imenu Jofi, često je bio prisutan u ordinaciji tokom njegovih seansi, a u beleškama oca psihoanalize zapisano je da su zbog prisustva psa pacijenti bili opušteniji i spremniji na razgovor o teškim temama. Prisustvo psa koji nije pokazivao neslaganje i neodobravanje, zabeležio je Frojd, kod pacijenata je stvaralo osećanje sigurnosti i prihvatanja.

Životinje se od davnina koriste u tretmanu mnogih zdravstvenih poremećaja kod ljudi. Bilo da se koriste u rekreativne ili terapijske svrhe, životinje doprinose očuvanju i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja, odnosno fizičkog i mentalnog zdravlja. Kod pojedinih, teških bolesti, uključivanje životinja u tretman olakšava tok bolesti. U terapiji bolesti ljudi pomoću životinja mogu da se koriste gotovo sve vrsteživotinja. Nestašica životinja nije moguća kao što je to slučaj sa nestašicom lekova.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Pravilnikom o tradicionalnoj medicini terapija životinjama zasad nije obuhvaćena, iako je u mnogim državama i zvanično priznata. O efektima koji se postižu ovim vidom terapije govoriće stručnjaci koji će između ostalog da objasne i koji sve vidovi terapija u kojoj sudeluju životinje postoje. Biće reči i da prilikom sprovođenja terapije, životinja sama započinje neku akciju, simulira osetila (dodir, sluh, vid, miris i kretanje), a kod pacijenta to budi čitav dijapazon asocijacija, osećaja i reakcija, što dovodi do izražavanja emocija na kojima se zatim može raditi u sklopu terapije.
Program”Hiporehabilitacija”akreditovan je 2008. godine od strane Republičkog Zavoda za socijalnu zaštitu odnosno Ministarstva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije i namenjen je edukaciji stručnjaka u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite u Republici. Na tribini će biti reči o naporima ljudi koji se zalažu za primenu hiporehabilitacije koja predstavlja specifičnu integraciju socijalizacije, psihološke i fizikalne terapije osoba sa invaliditetom, kao i značaju uvođenja sadržaja inkluzivnih sportsko-rekreativnih aktivnosti primerenih osobama sa invaliditetom koji pozitivno utiču na njihovo psihofizičko stanje i značajno utiču na kvalitet njihovog života koji često provode u izolaciji (projekat „Na konju je korak lakši“).

 

Povodom predstojeće tribine “Terapija životinjama” objavljujemo rad Ane Batrićević, istraživača – saradnika na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, koji možete pročitati na stranici VESTI.

Komentari