Ljubitelji životinja naglašavaju da životinje leče, pa će na tribini posvećenoj terapiji životinjama biti omogućeno svima koji to žele da govore o svom iskustvu sa životinjama i njihovom pozitivnom uticaju. Govorićemo sa stanovišta veterine, pozvaćemo na tribinu pionire hipoterapije u Srbiji, naučnike, predstavnike konjičkog sporta, predstavnike srodnih saveza, psihologe. Na tribini koja će da pokrene niz pitanja o dobrim stranama prisustva životinja u procesu lečenja i društvenom značaju inkluzije osoba sa specijalnim potrebama, ali i osoba sa drugačijim problemima i životnim okolnostima imaćete priliku da saznate i da li će i u Srbiji uskoro biti moguće da se osobe sa specijalnim potrebama uključuju u posebne programe terapije pomoću dresiranih pasa, kako bi izgledala takva terapija i koje su sve prednosti uključivanja napuštenih pasa u takav projekat?

Pas Sigmunda Frojda, čau čau po imenu Jofi, često je bio prisutan u ordinaciji tokom njegovih seansi, a u beleškama oca psihoanalize zapisano je da su zbog prisustva psa pacijenti bili opušteniji i spremniji na razgovor o teškim temama. Prisustvo psa koji nije pokazivao neslaganje i neodobravanje, zabeležio je Frojd, kod pacijenata je stvaralo osećanje sigurnosti i prihvatanja.

Životinje se od davnina koriste u tretmanu mnogih zdravstvenih poremećaja kod ljudi. Bilo da se koriste u rekreativne ili terapijske svrhe, životinje doprinose očuvanju i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja, odnosno fizičkog i mentalnog zdravlja. Kod pojedinih, teških bolesti, uključivanje životinja u tretman olakšava tok bolesti. U terapiji bolesti ljudi pomoću životinja mogu da se koriste gotovo sve vrsteživotinja. Nestašica životinja nije moguća kao što je to slučaj sa nestašicom lekova.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Pravilnikom o tradicionalnoj medicini terapija životinjama zasad nije obuhvaćena, iako je u mnogim državama i zvanično priznata. O efektima koji se postižu ovim vidom terapije govoriće stručnjaci koji će između ostalog da objasne i koji sve vidovi terapija u kojoj sudeluju životinje postoje. Biće reči i da prilikom sprovođenja terapije, životinja sama započinje neku akciju, simulira osetila (dodir, sluh, vid, miris i kretanje), a kod pacijenta to budi čitav dijapazon asocijacija, osećaja i reakcija, što dovodi do izražavanja emocija na kojima se zatim može raditi u sklopu terapije.
Program”Hiporehabilitacija”akreditovan je 2008. godine od strane Republičkog Zavoda za socijalnu zaštitu odnosno Ministarstva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije i namenjen je edukaciji stručnjaka u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite u Republici. Na tribini će biti reči o naporima ljudi koji se zalažu za primenu hiporehabilitacije koja predstavlja specifičnu integraciju socijalizacije, psihološke i fizikalne terapije osoba sa invaliditetom, kao i značaju uvođenja sadržaja inkluzivnih sportsko-rekreativnih aktivnosti primerenih osobama sa invaliditetom koji pozitivno utiču na njihovo psihofizičko stanje i značajno utiču na kvalitet njihovog života koji često provode u izolaciji (projekat „Na konju je korak lakši“).

 

Povodom predstojeće tribine “Terapija životinjama” objavljujemo rad Ane Batrićević, istraživača – saradnika na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, koji možete pročitati na stranici VESTI.