Prva jesenja tribina u sklopu ciklusa „Gnevni filmovi“ u Domu omladine Beograda nosi podnaslov „Sagrešenje po glavi stanovnika“, a u žiži razgovora biće bioskopski hit, hibridno, igrano-dokumentarno ostvarenje „3211“, koje se poslednjih sedmica nalazi na vrhu ili pri samom vrhu liste najgledaniih filmova na redovnim repertoarima ovdašnjih bioskopa. Ulaz je slobodan.

Film „3211” je istinita priča o Stefanu Đuriću, uspešnom muzičaru koji jednog dana gubi sve i odlazi u zatvor gde od njegovog ranijeg života ostaju samo njegove pesme. Ovo je priča o pravdi, otuđenosti, prepoznavanju životnih prioriteta, o životnoj snazi koja prevazilazi sve prepreke i žudnji za slobodom koja je iznad svega, ali najpre se izdvaja po tome što Rasta kroz ovu situaciju proživljava suočavanje sa vlastitim radom, svojim pesmama i načinom na koje one obogaćuju život njihovih slušalaca. Film „3211”  prikazuje jedno transformativno iskustvo koje je dinamično, traumatično i zaključuje se iskupljenjem i jednom izoštrenom slikom sveta.

Scenarista Dimitrije Vojnov je o svom učešću u nastanku filma, između ostalog, rekao i ovo: „Kada mi se javio Rasta, muzičar bitno mlađi od mene, iz jednog drugog sveta u odnosu na onaj u kom sam se inače kretao, shvatio sam da je ta ideja – da mu uradim vizuelni album zapravo, taj projekat za kojim sam tragao. Film je uvek živa stvar, ali ovaj je bio posebno dinamičan idejno i produkciono. Rad na njemu bio je zaista veoma zanimljivo iskustvo.“

Danilo Bećković je o filmu rekao: „’3211’ me najpre privukao zbog forme video-albuma, kojom se nikad nisam bavio, i učinilo mi se da mi se ta prilika neće ponovo pružiti. Pomislio sam da bi bilo zabavno provesti desetak dana na snimanju jedne takve stvari, ne računajući u šta će sve to izrasti. Međutim, projekat je još tokom priprema počeo da nadilazi početnu ideju, ambicije su rasle i na kraju se pretvorio u bioskopski film.“

Andrijana Stojković je istakla sledeće: „Uključila sam se u stvaranje filma jer je postojala potreba da se događaji zbog kojih je nastao istoimeni album stave u kontekst Rastine karijere ali i njegovog života. Rasta je slobodno i otvoreno pričao o sebi i ti delovi filma imaju emotivnu pa i dramsku vrednost, daju teme za razmišljanje i predstavljaju čoveka ’od krvi i mesa’. To može film dok je drugim medijima to gotovo ’nerešiv zadatak’.“

Bajić i Janković duže od dve decenije pasionirano i kontinuirano prate srpski i svetski film. Već četiri godine uređuju portal Filmskog centra Srbije, a zajedno sa Ivanom Velisavljevićem autori su nagrađivanih knjiga „Kritički vodič kroz srpski film“ i „Najbolji srpski filmovi XX veka“. O filmu i popularnoj kulturi pišu i/ili su piosaliza „City Magazine“, „Vreme“, „Film New Europe“ i „Optimist“; a njihovi tekstovi objavljivani su na „Popboksu“, u i „NIN-u“, „Filažu“, „Presingu“… Zoran Janković je stalni saradnik RTS-ove „Velike iluzije“, dok je Bajić autor četiri romana.  Bili su i autori i voditelji filmskog podkasta „Prvi red“, a drugu godinu za redom po Srbiji vode filmsku radionu za decu i mlade „Kako se gleda film“ u organizaciji Mreže kinoprikazivača Srbije. Novinari su i urednici filmskog časopisa „Vidimo se u bioskopu“, kao i autori aktuelnog podkasta na filmske teme – „Filmoholik“. Janković i Bajić su svoje prve filmske tribine počeli da osmišljavaju i moderiraju još 2010. godine, upravo u Domu omladine Beograda.