Kada je reč o praktičnoj dimenziji filozofije, Frojdovo učenje dovelo je u pitanje tradicionalno ubeđenje o tome da se mudar i ispravan život može zasnovati samo na logocentrizmu, na čovekovoj racionalnoj kontroli vlastitih iskustava. Umesto toga, psihoanaliza je afirmisala značaj nekontrolabilnih slobodnih asocijacija, njihovu presudnu ulogu u postizanju punije samosvesti i kvalitetnijeg života. Međutim, da li bez kvalitetne filozofske prakse psihoanalitička mudrost može da bude održiv model prosperitetnog vođenja ljudskog života? Traganje za odgovorom na to pitanje nalazi se u fokusu izlaganja na temu koja je naznačena u naslovu.

Prof. dr Milanko Govedarica predaje savremenu filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Filozofija psihoanalize predstavlja najužu sferu njegovih interesovanja. Pored nekoliko desetina naučnih članaka, objavio je tri knjige: Filozofska analiza iracionalnosti (2006), Filozofija psihoanalize (2013, drugo izdanje 2019) i Smisao erosa i ljubavi (2020). Trenutno priprema za objavljivanje članak o krizi mudrosti i psihoanalizi.