Filozofski odgovor na pitanje o opravdanosti samoubistva se kreće između voluntarizma i dogmatskih teorija u čijoj je osnovi religijska zabrana. U predavanju se razmatra i prevencija suicida zasnovana na klasifikaciji  suicida kao autonomnog i ne-autonomnog čina. Autor razmatra fenomen paternalizma sa njegovim etičkim konsekvencama kao jedan od mogućih pristupa prevenciji suicida.

Ključne reči: suicid, filozofija, prevencija

Prof. dr  Aleksandar Damjanović  je vanredni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na predmetu Psihijatrija. Aktivni je član Srpskog lekarskog društva (SLD), Udruženja psihijatara Srbije, predsednik je psihijatrijske sekcije SLD-a, član je Republičke agencije za lekove, uredništva časopisa Engrami, Bioetičkog društva Srbije i član je Udruženja književnika Srbije. Bio je član Republičke potkomisije za izbor lekova na pozitivnu listu iz oblasti CNS-a u periodu 2002 – 2005, i član Republičke komisije za procenu arteficijelnih prekida poodmaklih trudnoća u periodu 2000 – 2010. Do sada objavio preko 200 bibliografskih jedinica u zemlji i inostranstvu. Štampane su mu sledeće knjige: Metateorijski psihijatrijski ogledi (2004), Psiho i pato-biografije – konstrukcija, rekonstrukcija ili dekonstrukcija ličnosti (2005), Rastuća senka tame – vivisekcija psiholoških motiva horor žanra u filmu i literaturi (2006), Psihološke i filozofske mrvice. Vodič kroz apokalipsu (2008), O duši i telu (2012), a Delirijum i njegov Božji izaslanik mu je prva knjiga poezije (2009).

 

O Bioetičkom društvu Srbije
Početkom aprila 2008. godine, sa sedištem na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, osnovano je Bioetičko društvo Srbije. Cilj Društva je prevashodno da podstiče i razvija bioetiku, bioetičku edukaciju i bioetička istraživanja. (…) Osnivači Bioetičkog društva Srbije su brojni istraživači i eksperti iz prirodnonaučnih, društvenonaučnih i humanističkih disciplina, čija su intelektualna interesovanja poslednjih godina fokusirana na najrazličitije segmente bioetike – veoma popularnog intelektualnog projekta koji u sebe uključuje velik broj disciplina, a u cilju uspostavljanja jednog novog teorijskog i praktičnog tretiranja biosa, to jest celokupnog sveta života. Osim što je osnivanjem Bioetičkog društva Srbije započelo formiranje svojevrsne bioetičke arene Srbije, na ovaj način se otvara i mogućnost buduće saradnje i “umrežavanja” novoosnovanog Društva sa brojnim sličnim regionalnim organizacijama u cilju teorijskog i praktičnog angažmana na bioetičkom (re)konstruisanju čoveka i njegovog sveta.
Podatke o Bioetičkom društvu Srbije možete naći na sajtu: http://www.mfub.bg.ac.rs/sr/centri/bds/index.dot?host_id=6023

Bioetika (iz Vikipedije, slobodne enciklopedije)
Bioetika je poznata i kao biomedicinska etika. U pitanju je analiza i studija pravnih, moralnih, socijalnih i etničkih razmatranja koja uključuju i biološke i medicinske nauke. Teme od posebnog interesovanja uključuju genetski inženjering, reproduktivnu psihologiju, reproduktivne tehnologije, upotrebu i zloupotrebu medicinskih  tretmana, samoubistvo i prava pacijenta.

Više podataka o Bioetici možete naći na http://en.wikipedia.org/wiki/Bioethics