Ciklus tribina „Gnevni filmovi“ u Domu omladine Beograda nastaviće se i u aprilu; u žiži aprilskog izdanja tribine biće već sada zapaženi i voljeni srpski film „Za danas toliko“ scenariste i reditelja Marka Đorđevića. Ovaj film je premijeru imao zimus – u Glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg FEST-a, gde je ovenčan sa dva festivalska priznanje (nagradom za Ivanu Vuković, za najbolju žensku ulogu, i Nagradom lista „Politika“ za najbolji srpski film). U bioskopsku distribuciju u našoj zemlji „Za danas toliko“ je ušao 28. marta.

Izložen u nekoliko kraćih rečenica sinopsis ovog filma glasi: Spremanjem omiljenih mu kolača – čupavaca, Šarenci uspevaju da namame najstarijeg brata da dođe kući. Vreme kao da prestaje da postoji i počinje bajka o srećnim ljudima. Naizgled obični letnji dani postaju neobični. Zaljubljeni u život, oni uzdižu realnost iznad tla, rasterujući tamne oblake vedrinom.

Đorđević je o ovom svom filmu rekao i sledeće: „Komadići i odlomci stvarnosti mešaju se sa bogatim unutrašnjim svetom naših junaka stvarajući atmosferu ovog filma, smeštenog negde između mašte i realnosti. Budući da je filmska porodica Šarenac sastavljena od sve samih zanesenjaka, takav je i ton, pomalo uzdignut od zemlje i lepršav, stalno spreman na šalu i pesmu. To ne znači da teških i tužnih trenutaka nema, ali povezanost sa ljudima i životni optimizam ne daju im da u tmurnosti dugo ostanu. Na nama je bilo da se „izdužimo i raširimo“ u svim mogućim pravcima, a realnost nas je vraćala i pokazivala koliko možemo. U trenucima kada su opruge stvarnosti pucale i kada nam se činilo da smo laki kao pero i visoko među oblacima, počeli smo da verujemo da je moguće dostići i uhvatiti sreću, zgrabiti je i utisnuti u ovaj film da ostane tu zauvek. Ovo je film u ime vedrine. Ovo je film o ljubavi.“

Marko Đorđević je režirao po sopstvenom scenariju, a on je i montažer filma. Stefan Milosavljević je direktor fotografije, a Stevan Milošević dizajner zvuka. Za kolor-korekciju se postarala Ester Nađi, a za miks zvuka Kostas Filaktidis. Lara Bunčić je scenografkinja, a Jelena Anđelković kostimografkinja ovog filma. Tamara Todorović je pomoćnica režije. Uloge tumače: Filip Đurić, Ivana Vuković (a njih dvoje su odigrali ključne role i u Đorđevićevom prethodnom filmu dugog metra), Nikola Rakočević, deca Miona Pejković i Milica Jovović, te proslavljeni Goran Bogdan. Film je nastao pod okriljem producentske kuće Altertise, a u koprodukciji sa kućama CinneRent, Digital Goblen Media i Stiglitz Production. U pitanju je koprodukcija Srbije i Republike Srpske. Nastanak filma podržali su: Ministarstvo kulture Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Audio vizuelni centar Republike Srpske i Grad Novi Sad. Film je producirao Miloš Pušić, dok su koproducenti Ivica Vidanović i Đorđe Vranješ. Stefan Jevđenijević je izvršni producent pomenutog ostvarenja.

Zoran Bajić i Đorđe Janković već četvrt veka predano prate srpski i svetski film. Autori su filmskog podkasta „Filmoholik“ i urednici časopisa „Vidimo se u bioskopu“. Za Filmski centar Srbije objavili su knjige „Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017“ (2018), „Najbolji srpski filmovi XX veka“ (2019) i „Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017“ (2023), od koje su prve dve nastale u saradnji sa Ivanom Velisavljevićem. O filmu pišu za nedeljnik „Vreme“, knjižene kritike objavljuju u „Bukmarkeru“ i „Nedeljniku“, dok je Janković saradnik portala „Film New Europe“ i časopisa „Optimist“. Bajić i Janković su pisali za „Popboks“, „NIN“, „Filaž“, „Presing“, „City Magazin“, „Huper“ i druge časopise/portale, a takođe su od 2016. do 2023. godine uređivali portal Filmskog centra Srbije. Janković je stalni saradnik RTS-ove „Velike iluzije“, dok je Bajić autor pet romana, među kojima su i traženi trileri „Smrt u ružičastom“ (2021) i „Umri, ljubavi!“ (2023). Janković i Bajić su svoje prve filmske tribine počeli da osmišljavaju i moderiraju još 2010. godine, upravo u Domu omladine Beograda.