Sagovornica “Angažovane lektire” biće Vesna Elez, profesorka književnosti na Filološkom fakultetu čija je knjiga ‘’O Bodlerovom cveću zla’’ (objavljena prošle godine u izdanju Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Dosije Studija) privukla veliku pažnju i bila nominovana za prestižne nagrade.

Bodler je za svog kratkog života bio neshvaćen i među prijateljima, što se retko događa pesnicima njegovog talenta, da bi se situacija dramatično promenila pred kraj njegovog života kad je stigla nova generacija pesnika, koja je dala ocenu onog što je Bodler doneo kao suštinsko novo u francusku poeziju. Čak ni tada književni kritičari nisu držali do Bodlera, uprkos Verlenovim i Židovim člancima, da bi posle Prvog svetskog rata postao klasik, jer se stekao uvid koliko je bio nov u vreme kad je stvarao. Bodler je „imao koncentrisanost izraza, a da nije posegao za većom metaforičnošću, niti je odstupio od klasičnih konvencija književnog izraza“, što ga čini „prvim pesnikom modernog doba i našim savremenikom više nego bilo kog drugog pesnika 19. veka“.

Bodler i najveći urbani pesnik, jer niko nije prikazao Pariz kao on. On je živeo u vreme pariske urbanističke reforme barona Osmana, u kojoj se od rušenja spasila samo jedna gradska četvrt – Mare. Bio je svedok – kao i pesnik i kao čovek koji gleda svet koji nestaje i sa strahom, ali i radoznalošću čeka vreme koje dolazi. Bodler je smatrao da razvoj nije nužno i napredak, a u Pariskim slikama, u kojima želi da sačuva i vezu sa slikarskim presedeom, lirsko ja je slučajni šetač u Parizu, koji je nudio i užas i ekstazu. To lirsko ja čeka da doživi čitav spektar u dodiru sa gomilom i zato je podložno raznim utiscima, ali i raznorodnim emocijama…

„U celini gledano, knjiga Vesne Elez vrlo je značajno ostvarenje. Njene istančane analize najvažnijih Bodlerovih pesama otkrivaju prvi put srpskim čitaocima sve značenjsko bogatstvo i višeslojnost Cveća zla, dajući im celovitu predstavu o velikom pesniku koga i danas čitamo kao da je naš savremenik. Kvaliteti koje je autor pokazao u ovoj knjizi – izvanredan osećaj za poeziju, analitičke sposobnosti, veliko poznavanje ne samo Bodlera nego francuske poezije i kulture uopšte – čine je, po našem mišljenju, jednom od najboljih studija na srpskom jeziku posvećenih nekom stranom pesniku.“

– Iz recenzije prof. dr Leona Kojena