U Srbiji je Ustavom zagarantovana sekularnost sve više mrtvo slovo na papiru. Jedna verska zajednica se stavlja daleko iznad svih ostalih. Odvojenost od države, samo je loša šala. Religija je u školama, bolnicama, vojsci, vladi. Najveća verska zajednica uzima sebi za pravo da odlučuje o zakonima, državnoj politici, planiranju porodice. Neretko se postavlja kao vrhovni upravitelj moralnih vrednosti, ili pak sedi na čelu institucija za koje nikako, ni stručno ni odgovorno, ne bi smela biti nadležna (RRA, etički odbor Kliničkog centra Srbije, itd.).

Da li ovakva, verski obojena sadašnjost Republike Srbije, unapređuje, unazađuje ili čak uništava toleranciju? Da li je država tolerantna prema netoleranciji?

Da li je zakonska odredba, po kojoj u Srbiji postoji samo sedam tradicionalnih verskih zajednica opravdana, ili se tako samo pragmatično briše postojanje niza prisutnih konfesija?

Kakvom se društvu možemo nadati, kada znamo da je veliki broj građana uveren, šta više, sasvim siguran da je Srbija pravoslavna država i da bi prava pravoslavnih etničkih Srba, morala uvek biti iznad prava svih ostalih?

Na ova i slična pitanja pokušaćemo da odgovorimo na novoj tribini Ateista Srbije 20. februara, u Domu omladine Beograda.