Kao i desetak godina unazad, u Srbiji se ponovo kao državni, obavezujući praznik obeležava takozvani „Dan duhovnosti“, odnosno verski praznik Srpske pravoslavne crkve, dan sv. Save. Na taj dan, svake godine, deca, učenje i znanje prelaze u drugi plan, dok se po školama obavljaju verski obredi, a sveštenici vrše verske službe.

Sve ovo se dešava u državnim školama jedne nominalno sekularne države. Istovremeno, od uvođenja veronauke, prošlo je 10 godina. Šta je postignuto, a šta izgubljeno za tih 10 godina? Da li se deci čini usluga ili šteta  podilaženjem verskom pomodarstvu, uvođenjem verskih obreda u škole i skraćivanjem ili obustavljanjem nastave na dane proslave verskih praznika? Da li su ikada više nego danas bile aktuelne besmrtne reči Dimitrija (Dositeja) Obradovića – „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“? Da li je obavezujuća sekularnost u obrazovnom sistemu Srbije samo mrtvo slovo na papiru i možemo li sebi priuštiti još nekoliko izgubljenih generacija školaraca? Na ova i druga pitanja, pokušaćemo da odgovorimo na tribini.