Tvorci stripa su scenarista Đankarlo Berardi (Giancarlo Berardi) i crtač Ivo Milaco (Ivo Milazzo). Strip je popularan u Italiji i u zemljama bivše Jugoslavije. Ukupno je objavljeno 80 epizoda stripa. Poslednja epizoda objavljena je u Italiji u avgustu 2015. godine.

Uz Milaca, neke epizode su nacrtali Đankarlo Alesandrini, Bruno Marafa, Đorđo Trevizan, Renco Kalegari, Đovani Čanti, Karlo Ambrozini, Serđo Tarkvinio, Renato Poleze, Đampjero Kazertano, dok su scenaristi, uz Berardija, bili Mauricio Mantero, Alfredo Kasteli i Ticijano Sklavi.

 

Inspiracija za lik

Ken Parker je antiheroj sa Zapada inspirisan likom Džeremaje Džonsona koga je u istoimenom filmu Sidnija Polaka tumačio Robert Redford. Berardi i Milaco su najpre napravili klasičnu vestern priču, ali po gledanju filma o Džeremaji Džonsonu, pokušali su da naprave heroja koji „neće biti klasičan revolveraš, nego lovac i vodič koji se oružjem služi samo u samoodbrani”.

Kao i Džonson, Ken Parker je traper koji je rešio da napusti prvi velegrad u SAD. Radnja većine epizoda se uglavnom odvija na severozapadu Amerike, a zatim, nakon što je Parker morao da pobegne iz Bostona zbog učešća u štrajkovima, duž kanadske strane granice.

 

Teme epizoda

Teme stripova su veoma neuobičajene za vestern jer se naglašeno bave socijalnom pravdom, ali i rasizmom, zatvaranjem u geto, ekologijom, kanibalizmom, starošću, rodnim i seksualnim identitetom, sudbinom čoveka i njegovim odnosom prema Bogu. Ken Parker nije tipičan kauboj koji ostaje večno mlad kao Teks Viler i junaci koje je glumio Džon Vejn. Kroz serijal on stari u odnosu na prvu epizodu koja je smeštena u 1868, greši, ali i menja svoje stavove i ideale. Ipak, zadržava stav: „Ne volim da ubijam… čak ni kada se to čini neizbežno”.

 

Karakter serijala

Ovaj serijal je potpuno neuobičajen u odnosu na sve ostale serijale koji su izlazili u formatu „Serđo Boneli Editore“. Za razliku od, recimo, Zagora, Malog rendžera ili Velikog Bleka, koji su bili tipični stripski heroji koji su uvek znali šta treba da urade, retko pravili greške i nikada nisu ulazili u ljubavne odnose, Ken Parker je bio običan čovek koji je često grešio, za to debelo plaćao cenu, stalno se preispitivao, imao ljubavne odnose (seksualnije scene su prilikom objavljivanja u Jugoslaviji bili cenzurisane), bio sposoban da bude ironičan i imao bezbroj dilema.

Od celog italijanskog modernog stripa, uz Korta Maltežanina, verovatno upravo Ken Parker i njegovi tvorci imaju najveće poštovanje u srpskoj i jugoslovenskim kulturama.

Više o Kenu Parkeru na Vikipediji, slobodnoj enciklopediji https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B5%D0%BD_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%80

 

_________________________
O CENTRU ZA UMETNOST STRIPA; BEOGRAD: Centar za umetnost stripa je programska celina, prva svoje vrste u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi. Centar u Domu omladine Beograda i kroz gostovanja organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a da su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo. Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa” iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.