„Politikin Zabavnik“ je prva linija zabave i poslednja odbrana uljuđenosti i kulture!

Već osam decenija „Politikin Zabavnik“ toliko utiče na naše živote da je odavno prekoračio svoje papirne stranice. Zato organizujemo druženje Zabavnikovaca, ali i ekskluzivno, dan ranije, predstavljanje broja od 19. maja — uz nagradno deljenje primeraka, žive rubrike, ekskluzivne informacije i goste iznenađenja.

Podsećamo da je upravo „Politikin Zabavnik“ jedan od samo tri lista koji izlazi od pre Drugog svetskog rata na našim prostorima (uz list „Politika“ i „NIN“). Izrastao je u instituciju bez koje odrastanje gotovo da i nije bilo moguće. Po nekim istraživanjima rađenim devedesetih utvrđeno je da su bezmalo svi čitaoci dnevnih novina u Srbiji u jednom trenutku bili čitaoci „Politikinog Zabavnika“. Tvorci „Zabavnika“ ozbiljno su shvatili svoj zadatak i kroz zanimljive rubrike o svetu nauke, prirode i prošlosti izgradili ovu svojevrsnu ustanovu kulture. Malo pouke, malo zabave, sve ilustrovano da pobudi maštu i eto „Zabavnikovog“ recepta za očuvanje one najlepše dečije znatiželje koju bi svaki čovek dok je živ trebalo da nosi u sebi. „Zabavnik“ je i velika enciklopedija najboljih stripova koji su ikada nacrtani u svetu.

Redakcija lista danas ima stotine probranih saradnika koji pišu, slikaju, crtaju i izmišljaju, među njima ima i članova Akademije nauka, profesora univerziteta, slikara, lekara, astronoma, biologa, istoričara, profesora jezika i književnosti, grafičara…

***********************

Jedan od pionira i najznačajnijih autora u istoriji srpskog, jugoslovenskog i evropskog stripa bio je Jurij Pavlovič Lobačev (1909—2002.), u Srbiji poznat kao Đorđe Lobačev. Među njegove najpoznatije stripove spadaju „Ženidba cara Dušana“, „Propast grada Pirlitora“, „Baš Čelik“, „Čardak ni na nebu ni na zemlji“, „Baron Minhauzen“, „Čarobnjak iz Oza“ i „Pepeljuga“. Autor je prvog modernog stripa objavljenog u SSSR, „Uragan dolazi u ponoć“ 1966. godine. Škola stripa „Đorđe Lobačev“ iz Beograda nosi njegovo ime.

O Đorđu Lobačevu

Đorđe Lobačev je rođen 4. marta 1909. u Skadru, gde mu je otac bio na službi kao ruski konzul. Detinjstvo je za vreme Balkanskih ratova proveo u Crnoj Gori, gde je kršten na Cetinju. Živeo je i u Kosovskoj Mitrovici, a potom na Kritu i u Solunu. Kao emigrantsko siroče imao je teško detinjstvo i mladost. U periodu 1922—1929. učio je u Prvoj rusko-srpskoj gimnaziji, da bi posle studirao istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Kada je zbog svetske ekonomske krize Lobačev izgubio posao u građevinskoj firmi 1934, okreće se namenskom reklamnom i drugom crtanju da bi prehranio porodicu. Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame. Pod uticajem svetske popularnosti američkog avanturističkog stripa, Lobačev počinje da radi i stripove, prvo u Panorami i Stripu, a zatim i drugim listovima: Mika Miš, Mikijevo carstvo, Politika i Politikin Zabavnik.

Kao jedan od autora tzv. „Beogradskog kruga“, objavio je mnogobrojne stripove, među kojima je i „Hajduk Stanko,“ „Baron Minhauzen“, „Plava pustolovka“, „Princeza Ru“, „Baš Čelik“… Stripovi su mu objavljivani i u Francuskoj pre Drugog svetskog rata, poput serijala „Princesse Thanit“ („Princeza Ru“) u časopisu Aventures (1939), a zatim u Bugarskoj i drugim zemljama.

Učestvovao je u oslobođenju Beograda 1944. godine i sve do 1949. radio umetničke poslove. Jedan je od osnivača časopisa Duga, za koji je izradio prvi logotip. U vreme Informbiroa, kao novopečeni sovjetski građanin proteran je u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života.

Beogradska „Prosveta“ izdala mu je autobiografsku knjigu Kada se Volga ulivala u Savu, a novopazovski „Bonart“ bio je 21. veku izdavač njegovih stripova i slikovnica.

Jedan od značajnih stripova koje je nacrtao je i „Tragom narodne mašte“ u kome se na maštovit način opisuje ženidba cara Dušana. Lobačev je preminuo u Sankt Peterburgu 23. jula 2002. godine.

 

_________________________
O CENTRU ZA UMETNOST STRIPA; BEOGRAD: Centar za umetnost stripa je programska celina, prva svoje vrste u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi. Centar u Domu omladine Beograda i kroz gostovanja organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a da su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo. Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa” iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.