Koncert grupe Bijelo dugme u Areni 18.7.1977. Foto: Dušan Ćurić

 

U okvirima studija Jugoslavije, popularna muzika jedna je od tema koje privlače najviše pažnje, kako akademske, tako i šire javnosti. Prvi razlog je možda to što na skoro svako važno pitanje za razumevanje jugoslovenske popularne muzike postoje suprotstavljeni odgovori: Da li je Jugoslavija, po svom razvoju zabavne muzike, te roka i panka, bila izuzetak u kontekstu evropskih zemalja kojima su vladale komunističke partije? Šta je bio ideološki projekat vladajuće birokratije u Jugoslaviji – zabavna muzika, rok, ili narodna novokomponovana muzika? Da li su profil jugoslovenske popularne muzike oblikovali partijski diktati ili tržište, odnosno muzički ukus publike?

Međutim, postoji i drugi razlog zbog čega je ova tema privlačna, a to je da jugoslovensku popularnu muziku i dalje slušamo, da se uz nju i dalje smejemo i plačemo, dajemo joj neka nova značenja, da je muzičari i dalje adaptiraju i daju joj nove živote.

Pridružite nam se u razgovoru o popularnoj muzici socijalističke Jugoslavije, u pokušaju da damo odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja.
U razgovoru učestvuju Srđan Atanasovski, muzikolog, nauči saradnik Muzikološkog instituta SANU i član Cejusa, Svetlana Đolović, glavna urednica Radio aparata, Adriana Sabo, muzikološkinja i doktorantkinja Naučno-istraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani i Iva Nenić, etnomuzikološkinja i docentkinja Fakulteta muzičke umetnosti.

 

Publika na koncertu grupe Bijelo dugme u Areni 18.7.1977. Foto: Dušan Ćurić