Savremen čovek svedoči velikoj količini informacija koje nije u stanju da adekvatno procesuira, a ne i da proveri. U poplavi raznorodnih sadržaja, ljudi su skloni da emotivno vrednuju informacije, a ne cinjenično i verodostojno.
Savremena demokratska društva tokom korona virusa su bila obilato pod udarom strateških, taktičkih i pojedinačnih dezinformacija. Rezultat takvih aktivnosti je u dobrom delu podrio poverenje gradjana u sistem, rezultovao uličnim neredima i protestima širom Evrope. Digitalni, necenzurisani prostor je obilato pod udarom organizovanih dezinformacija. Dezinformacije kao sastavni deo asimetričnih aktivnih mera, predstavljaju realnu i opipljivu pretnju koja u doba bilo koje društvene krize postaje vrlo intenzivna i izgledna opasnost za demokratsko uredjenje.

Kako dezinformacije oblikuju našu stvarnost, zašto su dezinformacije opasne? Koliko su dezinformacije bile prisutne tokom pandemije korona virusa, da li su dezinformacije opasnije od virusa, neka su od pitanja na koje ćemo pokušati da odgovorimo.