Koje sve fizičke veličine koje možemo da merimo i posmatramo i na koji način nam govore o tome kako se klima menja? Kako se prave fizički modeli klime i klimatskih promena? Kako rade i kako se testiraju?
Kako dosadašnja merenja i modele klime koristimo za predviđanje klimatskih promena u budućnosti?
Poseban segment posvećujemo globalnom zagrevanju kao glavnom faktoru klimatskih promena, a govorićemo i o tome kako znamo kakve uticaje promene klime mogu da imaju na životnu sredinu i ljude. Takođe, pričaćemo i o tome kako pravimo regionalne projekcije klimatskih promena, kako klimatske promene utiču na socio-ekonomske sektore i živi svet, kao kako se istražuju potencijalni načini prilagođavanja na klimatske promene.
Ovo su samo neka od pitanja na koja ćemo pokušati da odgovorimo u ovom razgovoru, fokusirajući se na sam proces istraživanja i to kakve se sve tehnike, metode i znanja koriste u ovim poljima istraživanja.

 

Prof. dr Vladimir Đurđević je vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bio je gostujući istraživač u National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA), USA; Centro Euro-Mediterraneo sui Cambiamenti Climatici (CMCC), Italia; Instituto Superior Tecnico (IST), Universidade de Lisboa, Portugal; Mediterranean Centre on Insular Coastal Dynamics (ICoD) of the University of Malta, Malta. Učestvovao je u više međunarodnih naučno-istraživačkih projekata finasiranih iz fondova EU-H2020, EU-FP, IPA, EC-JRC, IOC-UNESCO i GEF. Stalni je saradnik Regionalnog centra za klimatske promene. Učesnik je međunarodne inicijative Med-CORDEX (Mediterranean Coordinated Regional Climate Downscaling Experiment) i član Međunarodnog komiteta PannEX incijative (Iniative for Regional Hydroclimate Project for Pannonian reagion). Učestvovao je i u 10 nacionalnih projekata. Dobitnik je nagrade Svetske Meteorološke Organizacije za najbolji objavljen rad iz oblasti meteorologije u Srbiji za 2010. godinu, kao i Godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za naučni rad za 2017. godinu.

 

**************************

KAKO ISTRAŽUJEMO?

Prirodni i društveni fenomeni ne poznaju naučne discipline i kada se bavimo istraživanjem sveta oko nas, probleme koje pokušavamo da rešimo napadamo različitim metodama i tehnikama. Empirijski i teorijski pokušavamo da objasnimo i predvidimo pojave, a taj proces je suštinski proces komunikacije između onoga što zovemo naučne discipline – interdisciplinarnost, multidisciplinarnost, antidisciplinarnost…

Kada govorimo o istraživanjima epidemija, ne pričamo samo o epidemiologiji i epidemiolozima. Pričamo o ogromnom spektru naučnika i naučnih disciplina koji svojim znanjem doprinose razumevanju pojava i problema koje posmatramo. Tu su i statističari, epidemiolozi, genetičari, virusolozi, programeri, fizičari, psiholozi, imunolozi, filozofi nauke, itd… Svi zajedno pokušavaju da komunikacijom i različitom artiljerijom napadnu i reše probleme koje pred njih stavlja priroda i u okeanu neznanja nauče nešto više makar o jednoj kapljici iz njega.

Slično je i sa drugim temama kojima ćemo se baviti u ovom ciklusu. Kako istražujemo vakcine? Kako istražujemo klimatske promene? Kako istražujemo zagađenje vazduha? Kako istražujemo epidemije? Kako istražujemo teorije zavere? Kako istražujemo ljudsku evoluciju? Kako istražujemo uslove za postojanje života u Svemiru? …

Ovo su neke od tema kojima ćemo se baviti na tribinama, u okviru ciklusa “KAKO ISTRAŽUJEMO?”.

**************************

Radio Galaksija  je popularno naučni internet portal koji promoviše nauku i naučni metod, naučno obrazovanje, naučnu pismenost, filozofsku pismenost, kritičko mišljenje, kao i osvešćivanje javnosti o štetnosti pseudonauke, kvazinauke i antinauke. Teme kojima se Radio Galaksija bavi su teme iz oblasti astronomije, fizike, biologije i svih srodnih nauka i tehnologije, ali i iz istorije i filozofije nauke, kao i konteksta u kom se nauka danas nalazi u društvu. Na Radio Aparatu, Radio Galaksija svakog utorka  emituje svoje radio emisije – “Radio Galaksija”, u kojoj na jednu temu razgovara sa stručnjakom koji se tom temom bavi ili mu je bliska, “Naučni megafon”, mesečni pregled vesti iz nauke, i “Jedan pisac, jedna knjiga!”, emisiju posvećenu preporukama i razgovorima o bitnim misliocima, piscima i njihovim delima. Radio Galaksija postoji od 2008. godine, a poslednje 4 godine je uređuje i vodi Dušan Pavlović.

 

Dušan Pavlović je naučni edukator, studirao je astrofiziku na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a radi u Istraživačkoj stanici Petnica (ISP) u kojoj koordiniše i vodi programe Letnje naučne škole, Školu meteorske astronomije, koordiniše Laboratoriju za fiziku i elektroniku i deo je rukovodilačkog tima seminara za edukaciju novih asistenata ISP. Učestvovao je i organizovao mnoštvo programa u okviru ISP, od predavanja i radionica za učenike osnovnih škola, do međunarodnih škola za studente, bio deo organizacionih odbora Konferencije polaznika programa ISP “Korak u nauku” i međunarodnih naučnih konferencija poput Međunarodne meteorske konferencije.