Savremeni italijanski filozof Mauricio Feraris u svojoj izrazito duhovitoj knjizi o mobilnom telefonu ”Gde si? Ontologija mobilnog telefona” – koja uprkos nešto opuštenijem tonu ne gubi na ozbiljnosti – pokušava filozofskim sredstvima da pronikne u učinke revolucije što ju je proizveo mobilni telefon.

Mobilni telefon je doveo do revolucije ravne pronalasku parne mašine, s tim što je brzina kojom je mobilni prihvaćen u izvesnoj meri anulirala silovitost promene, ili, barem, naše poimanje promene. Ne samo da se komunikacija preobrazila, ne samo da su se uvećale mogućnosti i brzina, već se, sa tim promenama, menjaju i vektori na koje, gotovo, ni ne pomišljamo. Menja se, recimo, poimanje teritorije. Menja se poimanje mitova. Menja se poimanje pojma. Menja se način na koji gledamo i način na koji slušamo. I sve to zahvaljujući mobilnom telefonu.

Ubrzani razvoj i ubrzanost mobilnih telefona jesu povezani sa razvojem nauuke i civilizacijskih promena u smislu komunikacije, međusobnih odnosa pri čemu razvoj mobilnih platformi utiče na svakodnevne sadržaje savremenog čoveka. Upravo je to povezano sa ”fluidnim” životom o kojem je pisao Zigmunt Bauman. Tu je tehnološki razvoj je najpre shvaćen posledica globalističkog i trendovskog društva. U tom društvu, argument da je pojedinac najbolji poznavalac svojih potreba i interesa više ne važi. Paradoksalno, određena kompanija stavlja se u ulogu pojedinca i rešava problem njegovih potreba i interesa nudeći tehnologiju ”3 u 1” o kojoj je Stiv Džobs sanjao. Do pre 20 godina retko ko je imao mobilni telefon, a danas se većina nas sa njim budi, koristi ga tokom dana i večeri. Kako, kao korisnik, reagovati na tako dominatnu ulogu mobilnog telefona u našim životuma (na nivou ubrzanja kojem smo zbog njega izloženi) jedno je od pitanja koje se nameće?

Pored toga, u tesktu ”Ontologija mobilnog telefona” Feraris preispituje uobičajene načine percipiranja našeg bivstvovanja u svetu, to jest postavlja smelo i duhovito pitanje: ne isplati li se ponovo, od početka i ozbiljno, napisati „Bitak i vreme”, prekrštavajući ga u „Bitak i domet”? Pojavom mobilnog telefona došlo je do korenitih promena u našem odnosu prema komunikaciji i jeziku, ali i prema onome što podrazumevamo pod prisustvom (biti-u-svetu autor formuliše kao biti-konektovan).

Sledeći Hajdegera, Feraris takođe piše i o (ne)autentičnosti mobilnog telefona, o njegovom Jemeinigkeit-u (individualnoj prirodi uređaja), Zuhandenheit-u (svojstvu da bude pri ruci), Befindlichkeit-u (situiranosti) i tako dalje. Mobilni telefon, uređaj koji obećava potpunu povezanost sa svetom, upravo zbog te svoje osobine može da izazove i osećaj radikalne izolovanosti (biti-van-dometa). Kako Feraris konstatuje, tek kada se nađemo van dometa, shvatamo da je razlika između gomile žetona potrebnih za poziv iz neke telefonske govornice i virtuelne povezanosti koju nam nudi mobilni telefon samo u težini.