No, tamo gde bioetika zahteva rešenje, bioskop se neretko zadovoljava samo sa reprezentacijom problema. Etika (od grčkog ἦθος, kojeznači “odlika” ali znači i “uobičajeno mesto”) vodi ka smeštanju, pozicioniranju unutar određenih odnosa, kao rešenju (a problem je, tako, “ono što nije na mestu”), dok bioskop ostaje na nivou posmatranja jednog mesta ili posmatranja nekolicine mesta, te posmatranju njihovog sklada ili pak nesklada. Bioetika počinje od poopštavanja živog, odstranjuje specifične karakteristike u korist generalizovanog živog, dok bioskop, film, uvek obavezno počinje od insistiranja na specifičnim razlikama, pa živo koje se posmatra i koje je u pitanju kad je u pitanju bioskop nikad nije tek puko živo. Insistiranje na specifičnim karakteristikama kad je u pitanju bioetika moglo bi da dovede do toga da, recimo, hirurg izgubi distancu spram pacijenta i da, umesto da obavlja operaciju, bude potresen specifičnim karakteristikama pacijenta ili okolnostima u kojima se pacijent nalazi – neutralnost, distanca, zadobijena poopštavanjem čini se zato nužnom kad je u pitanju briga o živom. Ali, građenjem iste te distance obavlja se i smeštanje živog u poredak objekta, čime se živo na izvestan način umrtvljuje i postaje stvar, roba; objektiviziranje je nužna posledica ove distanciranosti. S druge strane, ukidanje distance, neutralnosti, podrazumeva i zauzimanje konkretnih strana, jednog specifičnog živog spram  drugog. Uporedno razmatranje bioetike i bioskopa dovodi do nerazdvojivosti pitanja o neutralnosti i pitanja o militantnosti, kao što je, da li postoji tako nešto kao što bi, na primer, bila militantna bioetika? Cilj ovog predavanja je da se mapiraju koordinate u kojima se odvijaju ovakva konceptualna suprotstavljanja.

Lidija Prišing je član redakcije internet časopisa “Filmovi koji nas gledaju”. Diplomirala je na Katedri za istoriju moderne umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Katedri za teoriju umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Autor više tekstova objavljenih u stručnim časopisima i zbornicima, izlagač na više domaćih i međunarodnih stručnih skupova. Radila kao spoljni saradnik Trećeg Programa Radio Beograda, te kao saradnik u nastavi na Katedri za teoriju umetnosti i medija.

Vladan Milanko je filozof i filmski kritičar, glavni i odgovorni urednik internet časopisa za film, psihoanalizu, filozofiju i političke teme “Filmovi koji nas gledaju”. Autor više filozofskih tekstova objavljenih ustručnim časopisima i zbornicima, takođe izlagač na više domaćih i međunarodnih stručnih skupova, te saradnik nekoliko političkih i književnih časopisa u zemlji i inostranstvu.