Beograd se poslednjih decenija suočava sa velikim izazovima u oblasti transporta. Kretanje gradom je veoma otežano ujutru i popodne. Kapacitet javnog prevoza se smanjuje i samim tim su sve duža čekanja i sve veće gužve. Građani koji imaju mogućnosti se, zbog toga, opredeljuju da za prevoz koriste automobile što dovodi do još većih gužvi u saobraćaju. Radovi na ključnim saobraćajnicama u gradu dodatno pogoršavaju stanje u saobraćaju. Navedeni problemi prouzrokuju nezadovoljstvo građana. Stoga ne čudi što su sve češći izveštaji u medijima o incidentima u saobraćaju i u gradskom prevozu, gde su često žrtve vozači. Jedan od njih je imao preko 70 godina. U tome nema ničeg mnogo čudnog ako imamo u vidu sve češća medijska izveštavanja o odlasku vozača iz javnog prevoza zbog loših uslova rada i malih plata.

Paralelno sa ovim procesima, traje i borba biciklista da takav vid transporta bude jednako vrednovan kao automobilski. Regularno se održavaju okupljanja biciklista sa zahtevima za uspostavljanje bolje biciklističke infrastrukture i poštovanje postojeće.

Da li Beograd ima viziju razvoja saobraćaja? Kako bi trebalo regulisati saobraćaj u Beogradu? Koje su alternative? Da li je moguće imati “besplatan” javni prevoz? Da li će metro rešiti sve probleme?