Predavanje se bavi kreativnim razvojem autora Slavimira Stojanovića, od samog detinjstva i odrastanja u Beogradu, preko života i rada u Ljubljani, poslovnog iskustva u Njujorku, do povratka u Beograd i osnivanja brending agencije Designis, u sklopu servis agencije Communis DDB i započinjanja sopstvenog „lajfstajl“ brenda Futro.

Slavimir Stojanović je jedan od najpoznatijih beogradskih dizajnera. Rođen je u Beogradu, 7. januara 1969. godine. Završio je Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu, a potom i HDK – Škola za dizajn i primenjenu umetnost (šve. Högskolan för Design och Konsthantverk) na Univerzitetu u Geteborgu (Švedska) u klasi prof. H. K. Eriksona, kao i Likovnu akademiju u Ljubljani, Slovenija. Smatra se odgovornim za podizanje standarda ne samo u Srbiji, već u celoj istočnoj i Centralnoj Evropi.

Karijera
Dizajnersku karijeru je počeo kao art direktor u S-Tim Bejts Sači & Sači Advertajzing Balkans (engl. S. Team Bates Saatchi & Saatchi Advertising Balkans). U S-Timu Stojanović je dobio priliku da neometano razvija svoje ideje zahvaljujući nekolicini značajnih klijenata agencije (Soni, Mercedes Benc, Mišelin, Koka kola, što je nakon izvesnog vremena dovelo do bukvalnog preporoda srpskog grafičkog dizajna i reklame. Stojanovićev rad u Sačiju je takođe doneo mnoge značajne međunarodne nagrade (oko 150), a sam Stojanović je postao jedan od najhvaljenijih dizajnera u Centralnoj Evropi. Stojanovićev najverovatnije najpoznatiji rad je logo radio-stanice B92, vodećeg nezavisnog javnog glasila u Srbiji, za koji je Stojanović dobio dva puta nagradu MTV Free Your Mind. Takođe je radio dizajn za omote albuma raznih srpskih umetnika (Rambo Amadeus, Plejboj, A. K, i dr).
Krajem devedesetih seli se u Ljubljanu gde provodi godinu dana u firmi Kompas Dizajn kao kreativni direkto, zatim i u Arih dizajnu u Ljubljani. Vlasnik je kreativnog servisa Futro.

Stojanovićeva umetnost
Slavimir Stojanović je ostavio višeslojni pečat na celu eks-jugoslovensku dizajnersku scenu. Prvo se usredsredio na međunarodne, sofisticirane trendove i potpuno odbacio krut i težak stil zaostao još od komunističkih vremena. Njegove reklame svojom simbolikom direktno udaraju na podsvest i aktiviraju osećaj za čisto vizuelnu lepotu koja se često zasniva na čistom paradoksu.
Stojanović je takođe u srpski dizajn uveo modernu upotrebu tipografije. Pažljivim odabirom slova, bio je prvi koji je počeo da koristi neke fontove, smatrajući da slovo nije samo sredstvo verbalnog izražavanja, već ključni deo vizuelne definicije.
Veliki uticaj su na njega izvršili Mirko Ilić, Pol Rand, Tibor Kalman i Vudi Pirtl.

Nagrade
Dobio je više od 200 međunarodnih nagrada i priznanja, uključujući: Epica, Cresta, Eurobest, Clio, Cannes, Art Directors Club, Type Directors Club, European Design Excellence, Communication Arts Award, Graphis Annual, Global Award, Montreux Gold, Brumen Grand Prix, za najbolji grafički dizajn u Sloveniji, Grifon, za najbolji grafički dizajn u SCG, itd.
Njegovi su radovi deo kolekcija u muzeju Pompidou u Parizu, Muzeju umetnosti i reklame u Hamburgu i u Muzeju plakata u Varšavi.