Ilija Bakić piše: GRAD je široko, sugestivno zamišljena saga o budućnosti Zemlje u kojoj ljudi više nisu „glavni junaci“, već su ih zamenili psi sposobni da govore, razmišljaju na nivoima filozofije i etike, i grade svoju civilizaciju (koju će ugroziti i uništiti civilizacija mrava). Izuzetna atmosfera, na momente bajkovite začudnosti, duboka humanost, visoko poetski stil (u kome pisac nije skliznuo u patetiku – čemu je, inače, bio sklon) i intrigantna pitanja, karakterišu GRAD, koji je nesporno remek-delo naučne fantastike ali i svekolike književnosti.

Ovo su priče koje psi pričaju kada se vatre dižu visoko, a vetar dolazi sa severa. Tada se svaka porodica sakupi oko ognjišta i štenad ćuteći sedi i sluša, a kada se priča završi, stane da pita:
    “Šta je to čovek?”
    Ili možda: “Šta je to grad?”
    Ili: “Šta je rat?”
    Ne postoji pravi odgovor ni na jedno od ovih pitanja. Ima pretpostavki, i teorija, mnogo učenih nagađanja, ali odgovora nema.