Tokom 2013. godine Centar za politike emancipacije u saradnji sa Domom omladine Beograda i uz podršku fondacije Roza Luksemburg organizuje seriju predavanja pod zajedničkim nazivom Zaglavljeni na periferiji: analize procesa periferizacije i kritike tranzicionog diskursa.

U sklopu prolećnog dela ciklusa, predavanja su održali Primož Krašovec, Asbjorn Wahl, Ursula Huws, Catherine Samary, Goran Musić i Michael Lebowitz.

Jesenji ciklus otvaraju predavanje Hilary Wainwright i okrugli sto na kojem će govoriti Bercan Aktas, Anita Tolić i Dinko Kreho.

Hilary Wainwright će govoriti o potencijalima i ograničenjima socijalnih pokreta, njihovoj profesionalizaciji, vezi sa sindikatima i ostalim društvenim organizacijama, kao i o perspektivama transformativnog organizovanja i mogućnostima prevazilaženja kapitalizma.

Govornici/e na panelu će predstaviti nedavne protestne pokrete na ulicama gradova Turske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, uz osvrt na generalnu socijalno-ekonomsku situaciju u tim zemljama.

Naredni događaj iz istog ciklusa biće održan 9. novembra kada će predavanje održati Boris Kagarlicki (Boris Kagarlitsky), ruski marksistički teoretičar i sociolog, disident u Sovjetskom savezu i post-sovjetskoj Rusiji i Džon Milios (John Milios), profesor političke ekonomije i istorije ekonomske misli na Nacionalnom tehničkom univerzitetu u Atini.

BIOGRAFIJE:

Hilari Vejnrajt (Hilary Wainwright) je vodeća autorka i istraživačica novih oblika odgovornosti unutar političkih partija, pokreta i države. Urednica je popularnog britanskog levičarskog časopisa Red Pepper. Dokumentovala je veliki broj primera novih demokratskih pokreta, od Brazila do Britanije, kao i pouke za progresivnu politiku koje se iz njih mogu izvući. Pored angažmana u TNI (Transnational Institute), radi i kao viša istraživačica-saradnica pri Odeljenju za mirovne studije Međunarodnog centra za studije participacije na Univerzitetu u Bredfordu (UK). Među naslove koje je objavila ubrajaju se Reclaim the State: Experiments in Popular Democracy (Verso/TNI, 2003) i Arguments for a New Left: Answering the Free Market Right (Blackwell, 1993).

Berđan Aktaš (Bercan Aktas) je aktivista i student na odeljenju za  Medije i komunikacione sisteme na Bilgi univerzitetu u Istanbulu; među osnivačima je Zeleno-leve partije za budućnost. Anita Tolić je studentkinja sociologije i anglistike te članica Delavsko-punkerske univerze i Inicijative za Demokratski socijalizam. Dinko Kreho je publicist i književni kritičar; trenutno bez stalnoga zaposlenja, živi na relaciji Zagreb-Sarajevo.

O ciklusu ZAGLAVLJENI NA PERIFERIJI:
Nakon sloma državnog socijalizma, balkanski region biva zahvaćen agresivnim procesima neoliberalne transformacije. Njihovo napredovanje, pre svega u vidu privatizacije privrede, deregulacije tržišta i komodifikacije svih vrsta dobara, dovelo je do drastične polarizacije društva. Pod izgovorom „stvaranja bolje poslovne klime“, „dobijanja povoljnih kreditnih aranžmana“ i „privlačenja stranih investivija“ kao jedinih načina za podsticanje privredne aktivnosti i ostvarivanje ekonomskog razvoja, političko-ekonomska moć koncentriše se u rukama vladajuće manjine.
Ovi procesi su krajem prve i početkom druge decenije XX veka dodatno pojačani krizom akumulacije kapitala i oštrim merama državne štednje, koji se kao odgovor na nju sprovode u većem delu sveta. Spirala ekonomske krize prešla je put od američkog finansijskog sektora, preko dužničke krize zemalja evropske periferije i krize čitave evro zone, pa sve do dovođenja u pitanje daljih EU integracija.

Takozvane tranzicione procese u Istočnoj Evropi napokon treba nazvati pravim imenom – procesima periferizacije. U suštini, tamo kuda su krenula pre više od dve decenije, nekadašnja socijalistička društva su odavno već stigla: na mesto (polu) periferije svetskog kapitalističkog sistema. Iako u lokalnom javnom govoru i dalje dominira ideja o mogućnostima za „pošteni kapitalizam“ – navodno smo se zagubili negde na putu ka njemu – istina je da kapitalizam na periferiji ni ne može da izgleda drugačije od ovoga u čemu trenutno jesmo: zaglavljeni u odnosima sveopšte zavisnosti spram zemalja kapitalističkog centra.

Problem aktuelnih procesa neće biti razrešen bez radikalnog preispitivanja samih osnova postojećeg sistema. Tek kada razumemo poziciju u kojoj se nalazimo možemo predložiti konkretne alternativne programe drugačijeg razvoja društva: onog u kojem će osnovne društvene aktivnosti biti usmerene na zadovoljavanje potreba ljudi, a ne kapitala.

Stoga će program Zaglavljeni na periferiji imati za cilj analizu procesa kapitalističke restauracije koji su proizveli periferizaciju privreda i društava istočnoevropskih postsocijalističkih zemalja. Kroz seriju predavanja i razgovora na kojima će gostovati veliki broj aktuelnih domaćih i međunarodnih predavača i predavačica insistiraće se na kritici „tranzicionih“ i „evrointegracijskih“ procesa iz perspektive levice, kako bi se osvetlila postojeća pozicija i uloga ovih zemalja unutar globalnog kapitalizma, ali i promislile moguće alternative sadašnjem stanju.