– Moja poezija je uvek bila u najtešnjoj vezi sa svakodnevicom i činjenicama stvarnosti. Nikada nisam mogla da zamislim pesmu izvan iskustva stvarnosti i dijaloga sa tom stvarnošću. To bi bila apstrakcija i to me u poeziji ne zanima. Ali me i te kako zanima moje iskustvo svakodnevice i iskustvo drugih ljudi, o tome sam pisala pesme iz knjige Čistina. I shvatila sam da više nije reč samo o svakodnevici koju dobro poznajemo, već da je njen sastavni deo postala virteulna stvarnost interneta i socijalnih mreža. Danas mnogi ljudi više žive na socijalnim mrežama nego što učestvuju u svom životu. Mnogo je usamljenih ljudi koji komuniciraju sa isto tako usamljenim ljudima, a usamljenost se njihova ne smanjuje. Mnogo je otuđenih ljudi, dalekih i nerazumljivih i samima sebi. I istovremeno vidimo da je na interentu i na socijalnim mrežama svuda oko nas strašan vapaj: Vidi me! Ja sam srećan! Danas je tabu patiti, to je socijalno neprihvatljivom možda smo u zato postali neosetljivi. Ali poezija mora da govori o tome, to je iskustvo sa kojim ona mora da se suoči – rekla je Ana Ristović.

 

Na sceni 4. Beogradskog festivala evropske književnosti sinoć je nastupio luksemburško-nemački romansijer Gi Helminger, pisac romana Novi Brazil u kome govori o emigracijama kao stalnom evropskom iskustvu.

– Počeo sam da pišem roman o luksemburškim seljacima koji su iz ekonomskih razloga odlazili u Brazil početkom XIX veka. Tamo su hteli da nađu smisao i mogućniost svog života. A onda sam shvatioda to nije potpuna priča. Emigranti su svuda oko nas, treba videti njihove današnje živote. Počeo sam da istražujem ko su danas emigranti u Luksemburgu. I tako sam došao do priče o grupi ljudi sa Balkana, najviše iz Crne Gore, koji su bežeći od ratova devedesetih došli u Luksemburg. Tu su hteli da započnu novi život. Ali iako su tu živeli 7-8 godina, na kraju su deportovani, jer nisu mogli da dobiju azil. Potražio sma te ljude, jedno vreme sam vio kod nekih od njih u Crnoj Gori, čui sam njihove priče. Tek tada sam mogao da napišem roman Novi Brazil – ispričao je Gi Helminger.

 

U okviru retrospektive Književnost na filmu publika je mogla da vidi film poljskog reditelja Jana Jakuba Kolskog Pornografija koji je nastao prema slavnom romanu Vitolda Gombroviča.

 

Četvrti Beogradski festival evropske književnosti, koji organizuje Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda, završava se večeras susretima i razgovorima sa poznatom francuskom romansijerkom Florans Noavil i romanopisvem Nemanjom Rotarom, dok je u 21 sat na programu igrani film Miroslava Antića Doručak sa đavolom, završni film iz ovogodišnje retrospektive Književnost na filmu.