Kako biste pozvali na Zidić publiku koja vas nije do sada čula?

Johanbrauer: Biće energično i zabavno, nemate šta da izgubite, besplatno je i lako možete da pobegnete ako vam se ne sviđa.

 

Koje tri reči najbolje opisuju zvuk Johanbrauera?

Johanbrauer: Iskreno, prljavo, brzo.

 

Svirali ste sa bendom Repetitor na proslavi desetogodišnjice njihovog postojanja. Kakve utiske nosite iz bašte SKC-a?

Johanbrauer: Bila nam je čast podeliti binu sa Repetitorom na tako bitnom jubileju, uz bend Gazorpazorp, koji najviše cenimo među mladim bendovima. Nikad pre nismo svirali na pravoj, velikoj bini i to je donelo određeno uzbuđenje samo po sebi. Ipak, smatramo da su garažnim bendovima poput nas priličnije manje klupske svirke, gde je odnos benda i publike neposredniji.

 

Gde vidite sebe na proslavi desetogodišnjice vašeg postojanja? Sa ostvarenim kojim ciljevima?

Johanbrauer: Malo koji bend može da se pohvali tako dugim postojanjem, i što više zalazimo u ove bendovske vode primećujemo koliko je teško isplivati i održati se. Za deset godina biće nam drago ako se i dalje budemo bavili muzikom, u ovom ili nekom drugom obliku. Prvi veći cilj bio je snimanje EP-a, uhvatiti jedan period i to smo uspeli. Naredni cilj je možda odlazak na turneju ili snimanje albuma, a za deset godina ko zna?

 

Objavili ste na svom Jutjub kanalu prvi EP sa 4 pesme. Kada se može očekivati ceo album i u kom obliku?

Johanbrauer: Tek treba da se bacimo na pravljenje novih pesama, tako da album nije baš blizu, ali možda iznenadimo ljude sa nekim singlom u narednim mesecima.

 

O Johanbraueru se govori kao o jednom od najboljih andergraund bendova. Šta za vas znači biti andergraund, a šta mejnstrim bend?

Johanbrauer: Andergraund znači biti ispod radara, biti nepoznat široj publici. To sa sobom nosi određenu lepotu, biti deo neke manje, alternativne scene i raditi ono što te uzbuđuje. Garažni rok svakako nije muzika koja je bliska prevelikom broju ljudi i ne treba imati iluzije o, ne znam kakvim, dometima i popularnostima. Čak i najveći bendovi u ovom i sličnim žanrovima samo su zagrebali vrata mejnstrima, ali to i nije tako važno.

 

Uticaj kojih domaćih, a kojih stranih bendova prepoznajete u svojoj muzici?

Johanbrauer: Kao i većina garažnih sastava iz okruženja, odrasli smo na Repetitoru i Strejt Mikiju, pa hteli – ne hteli, naša muzika pati od takvih rifova i raspoloženja. Uz to, za Johanbrauer važan je i hrvatski bend Vlasta Popić, koji nažalost više ne postoji, kao i bend Threesome, koji nas je privoleo surfu. Čini mi se da su ti bendovi polazna tačka za sve nas sa nove scene, te zato i zvučimo slično jedni drugima. S druge strane mislim da većina bendova svakom narednom pesmom napušta te uticaje i bliži se svom autentičnom zvuku.

 

Šta za vas predstavlja prilika da svirate na Zidiću Doma omladine Beograda?

Johanbrauer: Zidić se ustalio kao jedna sjajna tradicija upoznavanja slučajnih i namernih prolaznika sa najzapaženijim mladim bendovima. Naći se među tim bendovima je odličan osećaj i veoma se radujemo nastupu na zidiću!