– U prvim knjigama najviše me je zanimalo šta ja sam otkrivam u književnosti. Kratko rečeno, istraživao sam tekst. U knjigama koje sam napisao u poslednjih desetak godina zanima me šta čitalac otkriva u onome što ja pišem. Nisam mogao da živim u devedesetim a da ne pišem o onome što se događa pred mojim očima. To sam prepoznao kao prvorazredni izazov. Da nisam pisao o tome, delovalo bi kao da sam izneverio i sebe i čitaoce. Suočio sam se sa stvarnošću, ona je ponudila previše događaja. Verovatno bih u drugačijim okolnostima bio drugačiji pisac – ispričao je Srđan V. Tešin.

Goce Smilevski, koji boravi u Beogradu između dve svoje velike evropske turneje, pročitao je odlomak iz romana Razgovor sa Spinozom koji je preveden na većinu evropskih jezika. Smilevski, koji je i dobitnik Evropske nagrade za književnost, govorio je o nastanku svoja dva najpoznatija romana Razgovor sa Spinozom i Sestra Sigmunda Frojda koji su mu doneli veliki broj izdanja, prevoda i nagrada, a pre svega veliki broj čitalaca u različitim kulturama i na različitim jezicima. Međunarodni uspeh Goceta Smilevskog odavno nije doživeo neki istočnoevropski pisac.

– Ja sam oba romana pisao jako dugo. Ni u romanu o Spinozi ni u romanu o Frojdovoj sestri ja nisam želeo da pišem biografije ili biografske romane o dve velike figure. Pokušao sam da govorim o onome što je u njihovim životima i u njihovim biografijama manje poznate. Odlučio sam da pripovedam o napuklinama i praznim poljima u njihovim biografijama. I na tom mestu u oba slučaja ukazala mi se priča. U romanu Razgovor sa Spinozom ja sam pripovedao o strašnjoj usamljenosti. Spinoza je najpre bio prognan, zajedno s drugim Jevrejima, iz Španije, da bi u Holandiji bio izopšten iz svoje jevrejske zajednice. Nijedan Jevrejin mu nije smeo prići na manju razdaljinu od četiri lakata ili na bilo koji drugi način stupiti u dodir s njim, a da i sam ne bude izopšten iz jevrejske zajednice. Zamislite tu usamljenost u kojoj je morao živeti Spinoza. Roman Sestra Sigmunda Frojda započeo je kada sam povezao dve činjenice. Jedna činjenica govori da je Frojd spasen iz Beča pred nacistima i da je sa sobom mogao da povede priličan broj ljudi. Druga činjenica kazuje da su njegove četiri sestre umrle u holokaustu, uključujući i Adolfinu, za koju je negde napisao da je njegova najdraža sestra. Zapitao sam se: Zašto Frojd nije spasao njih? Zašto nije spasao Adolfinu? To me je pitanje potreslo. Najmanje što sam mogao da uradim jeste da napišem roman – rekao je Goce Smielvski.

U okviru festivalskog programa Književnost na filmu prikazan je film Petrovgradska prašina Ilije Torbice koji je nastao prema istoimenom romanu Vojislava Despotova.

Posetioci Festivala mogu da na izložbi posvećenoj Zbignjevu Herbertu, jednom od najvećih evropskih pesnika XX veka, vide crteže, rukopise i fotografije ovog modernog klasika evropske književnosti.

Beogradski festival evropske književnosti traje do 28. juna. Organizator festivala je Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda.