Posetioci će biti u prilici da vide izložbu “Otpisani”, pogledaju filmska ostvarenja “Povratak Otpisanih” i “Otpisani”, kao i filmski maraton “Mali heroji”. Organizovana je i radionica stripa na temu “Oslobađanje Beograda”, koju će voditi Bora Grbić. U okviru ciklusa tribina “TV SERIJE I SERIJALI”, doc. dr Aleksandra Milovanović sa svojim gostima govoriće na temu “OTPISANI – Ko su otpisani u sadašnjem Beogradu?”

 

PROGRAM

Субота, 18. октобар

 

–> 13 часова, Хол испред Велике сале, Дом омладине Београда

Отварање изложбе “Отписани” – Почетак туристичког обиласка “Трагом отписаних”

 

У оквиру обележавања 70 година од ослобођења Београда од фашизма, Паралел – Београдски Фестивал Субкултуре у сарадњи са Домом омладине Београда, подсећа на култне моменте домаће поп културе, које су за своју основу имале управо ову тему, ту су бројни стрип јунаци: Поручник Тара, Мирко и Славко, Балкан експрес…, затим чувени Отписани, у стрипу и на филму.

 

Тим поводом на спољном стаклу Дома омладине Београда биће приказане стрип табле са темом “Ослобођење Београда”, док ће у холу бити изложене фотографије и артефакти из серије “Отписани”. Отварање ове поставке биће полазна тачка за шетајућу туру “Трагом Отписаних”, којој се могу прикључити сви заинтересовани, а којом ће се обићи најважније градске локације, на којима је снимана ова култна ТВ серија.

 

 

–>  15 часова, Велика сала Дома омладине Београда

Пројекција филма „Повратак Отписаних“ (Јуославија,1976, 95мин)

Режија: Александар Ђорђевић

Улоге: Драган Николић, Воја Брајовић, Павле Вуисић, Злата Петковић, Стево Жигон, Александар Берчек, Милена Дравић…

 

У лето 1944. Прле и Тихи, још увек млади, али опет ветерани покрета отпора, заједно са Пајом, старим и расположеним радио-оператером, одлазе у окупирани Београд. Њих тројица морају да наставе свој посао у подземљу како би  припремили Београд за ослобођење…

 

 

Недеља, 19. октобар

 

–>  12 часова Фоаје испред сале Американа, Дом омладине Београда

Стрип радионица “Ослобађање Београда”

Радионицу води: Бора Грбић

Популарне радионице стрипа овога пута на тему ослобађања Београда, за децу и тинејџере.

 

 

 

v  Филмски маратон “Мали хероји”, Велика сала Дома омладине Београда

 

15 часова  „Прозван је и V-3“ (Југославија, 1962)

Сценарио и режија: Миленко Штрбац

Улоге: Гордан Поморишац, Slobodan Dan Paich, Божидар Стошић

 

Трагедија ученика и професора Крагујевачке гимназије, који су стрељани од стране окупатора 21. октобра 1941. године у Крагујевцу…

 

 

17 часова „Саша“ (Југославија, 1962)

Режија: Раденко Остојић

Улоге: Раде Марковић, Душица Жегарац, Предраг Ћерамилац

 

Мистериозна особа убија домаће квислинге у малом српском градићу. Група деце случајно открива његов идентитет…  Један од најбољих домаћних ратних филмова о младићима који преко ноћи постају одлучни борци за слободу.

 

 

19 часова „Лете ждралови“ (СССР, 1957,97мин)

Режија: Микхаил Калатозов

Улоге: Татјана Самојлова, Алексеј Баталов, Василиј Меркурев

 

„Лете ждралови“ је једно од репрезентативних остварења краткотрајног раздобља поетског реализма у совјетској кинематографији поткрај педесетих. У интерпретацији Татјане Самојлове лик Веронике постао је један од најпопуларнијих у историји СССР-а, а глумица је номиннована за награду БАФТА 1959. Филм је награђен Златном палмом у Кану 1958. године.

Двоје младих, Вероника (Т. Самојлова) и Борис (А. Баталов), живе у Москви и срећан су љубавни пар. Насмејани и ведри гледају ждралове на небу и договарају нови сусрет. Почео је 2. Светски рат, Борис одлази на посао у фабрику и шаљу га право на фронт. Није стигао да се опростит од Веронике. Стиже вест да је погинуо…

 

 

21 час „Иваново детињство“ (СССР, 1962)

Режија: Андреј Тарковски

Улоге: Николај Бурљајев, Валентин Зубков, Јевгениј Зхариков

 

На самом почетку филма упознајемо се са дванестогодишњим Иваном чије детињство је нагло прекинуто ратом у ком су му нацисти убили све чланове породице. Након тога он се придружује партизанима где постаје војни извиђач у првим линијама совјетских борбених редоваобављајући за њих високо ризичне задатке.

 

 

 

–>  19 часова, сала Американа Дома омладине Београда

 

Циклус трибина: ТВ СЕРИЈЕ И СЕРИЈАЛИ

Тема: ОТПИСАНИ

Ко су Отписани у тадашњем и садашњем Београду?

 

Модераторка: Др доц. Александра Миловановић

Говоре: Мила Турајлић, редитељка филма Cinema Komunisto, Ненад Лајбеншпргер, историчар и Миливоје Мића Марковић, џез музичар и аутор оригиналне музике серијала “Отписани”

 

Телевизија и кинематографија у СФРЈ, као и у свим источно европским земљама, развијала се у два широко постављена правца. Кроз један се јачала идеја социјализма, самоуправљања и пожртвованости радника и поштене интелигенције у изградњи бољег друштва, док се кроз други величала идеја великих победа, братства и јединства, палих бораца за слободу свих наших народа и народности, итд. Партизански правац даље се делио на велике ратне спектакле као што су: Битка на Неретви (1969), Сутјеска (1973), Ужичка република (1974), Партизани (1974), Доктор Младен (1975), Црвена земља (1975), итд, након којих се поставило питање ако су се партизани толико мучили, ко је онда тај рат заиста и добио и зато настају ратне шпијунске акције Диверзанти (1967), Мост (1969), Валтер брани Сарајево (1971), Партизанска ескадрила (1979), итд.  Пратећи задате моделе телевизијска продукција није могла да се такмичи са боскопским спектаклима, али су ТВ серије могле да се уклопе у урбано-акционо-шпијунско-шмекер-трилер-мачо-опасни момци модел. Серија Отписани настала је 1974. године и оригинално је приказивана под називом Петорица отписаних, а због велике популарности 1976. године снимљена је и друга сезона под називом Повратак отписаних. Ова серије прати успешне акције младих илегалаца у окупираном Београду за време Другог светског рата и заснива се на комбинацији измишљених и истинитих догађаја. Серију је режирао, Александар Ђорђевић, а сценарио су написали Драган Марковић и Синиша Павић. Данас, Отписани имају култни статус, често се репризирају, али у чему је тајна ове серије? Борби против мрског окупатора, младим храбрим борцима или у жанру акције као такве, доброј музици и савршеној глумачкој подели?

 

 

Др Александра Миловановић дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду, одсек за Филмску и телевизијску монтажу, а на истом факултету магистрирала на тему Филмски простор ван кадра и рецепција филма: теоријски модел и докторирала на тему Модели нарације у жанру: филмски жанрови и жанрови телевизијских серија. Објавила књигу Имагинарно поље филмске слике, читање и интерпретација (Задужбина Андрејевић, 2011) и ко-аутор је Појмовника ТВ серија уз књигу Телевизијске серије (Клио, 2013). Чланица је Европске мреже за студије филма и медија (NECS). Ради као истраживачица на интернационалном пројекту Screening Socialism. У оквиру програма трибина Дома омладине у Београду 2013. и 2014 године ауторка је низа трибина под заједничким насловом Телевизијске серије. Објавила је радове Од перцепције ка рецепцији филмске слике, естетски и психолошки модел (Липар, 2013), Модел нарације у савременим телевизијским серијама и серијалима (ФДУ, 2013), Од гледалачке културе ка култури учествовања, конвергенција и комплементарност савремених медија (Филолошки факултет у Београду, 2013), Документарни филм и Холокауст, историјска контектуализација документарних филмова о Јасеновцу (ФДУ, 2014), итд. Учествовала је на бројним домаћим и међународним конферецијама са радовима као што су Genre-hybridization and Cross-media Narratives (Србија, 2011), Blurred Boundaries of Contemporary, Television Series and Serials Four Stages of Development (Португалија, 2012), Екрани – медији – култура, Величина и мобилност екрана у савременој култури и медијима (Србија, 2013), Serbian Sitcom, Comedy of Mentality and Identity (Румунија, 2013), Socialist Family Sitcom, Bridging the East/West Devide in 1970s (Немачка, 2013), итд.

 

У својој богатој монтажерској каријери Александра Миловановић монтирала је велики број докуметарних филмова, серија и серијала међу којима су најзначајнији: Cinema Komunisto (Мила Турајлић, 2011, који је освојио 18 награда у земљи и свету), Вуковар, последњи рез (Јанко Баљак, 2006), Милутин Миланковић, путник кроз васиону и векове (Душан Вулековић, 2007), Србија у контејнеру (Јанко Баљак, 2004), Отмица (Иван Марков, 2003), документарно-истраживачки серијал Инсајдер (Бранкица Станковић: Службена тајна (2008), Државна (зло)употреба (2009), (Не)моћ државе (2010), Превара века (2011), Купопродаја здравља (2011), Патриотска пљачка (2012), Рудник дугова (2013)), итд. Добитница је награда за монтажу за филмове: Појачај нулу (Суботица, 1998), Вуковар, последњи рез (Београд, 2006) и Cinema Komunisto (Нови Сад, 2011). Тренутно ради као мајстор монтаже на РТВ Б92 и као сарадник у настави на предметима Историја филма и Теорија филма на Факултету драмских уметности у Београду.

 

 

–>  21час, сала Американа Дома омладине Београда

 

Пројекција филма “Отписани” (Југославија, 1974, 79 мин)

Редитељ: Александар Ђорђевић

Играју: Драган Николић, Војислав Брајовић, Предраг (Мики) Манојловић, Раде Марковић

 

Филм настао на основу популарне серије… За време немачке окупације група СКОЈ-еваца започиње низ акција у окупираном Београду. Приближних година, различитих нарави, ови младићи с временом се из безбрижних, несташних гимназијалаца претварају у искусне диверзанте.

 

***************

Дом омладине Београда отворен је 18. октобра 1964. године, на 20. годишњицу ослобођења Београда. Ове године обележава важан јубилеј – 50 година постојања и рада са младима и за младе Београда и Србије.

 

Паралелно са програмом обележавања 70 година ослобођења Београда, 18. и 19. октобра 2014. године у Дому омладине Београда биће одржан и програм којим славимо пола века ове установе културе и образовања.

У Великој сали Дома омладине Београда, 18. октобра од 20 часова биће одржана свечана академија, на којој ћемо се присетити првих пола века постојања и свих људи који су дали допринос раду и развоју ове куће. У музичком програму учествује самоорганизовани хор и окрестар „Хоркестар“.

У Главном холу Дома омладине Београда, 19. октобра у 13 часова биће отворена изложба „Омладинске радне акције у Београду“. Подсетићемо учеснике радних акција и младе, који у њима нису учествовали, на тај период изградње и посебно истаћи чињеницу да је Дом омладине Београда изграђен као Спомен дом омладинских радних акција.