Postoji li jasna granica između razuma i ludila? Da li je dosta stega laznog morala i da li je pojedinac koji je proglašen ludim, zapravo, najnormalniji u mnoštvu društvene izopačenosti, a da upravo on, svojim ludilom, šalje poruku da je takva izopačenost neizdrživa?

“Let iznad kukavicjeg gnezda”  kao umetnički bum dvadesetog veka, pokušava da nametne ova pitanja kao alarmantna u društvu koje gubi sve dotadašnje vrednosti. Upravo ove poruke, sa stanovišta našeg vremena , postaju još alarmantnije kao eho sveopšteg društvenog kraha, bez nade u oporavak. Baš zato ova priča daje mogućnost kolektivnog buđenja, koje će, barem na tren, nametnuti pitanje svakom pojedincu: Gde plovi ovaj brod?