Žan – Batist Poklen Molijer
Režija: Aleksandar Markov, Aleksandar Zatezalo
Scenograf: Aleksandar Markov, Aleksandar Zatezalo
Dramaturg: Aleksandar Markov, Aleksandar Zatezalo
Izbor muzike: Aleksandar Markov

Igraju:
Gđa Pernel, Orgonova majka – Teodora Radivojević
Orgon, Elmirin muž – Marko Jovanović
Elmira, Orgonova supruga – Helena Zdravković
Damis, Orgonov sin – Nikola Adam
Marijana, Orgonova kći – Jovana Pelić
Valer, prosac – Bojan Bajagić
Kleant, Orgonov šurak – Jovan Anđelković
Tartif, licemerni bogomoljac – Petar Peković
Dorina, Marijanina družbenica – Stefana Pantić
G. Loajal, izvršitelj/ Flipota, služavka gđe. Pernel – Katarina Stevanović
Loran – Nikola Vagić

Tartif je jedno od najmoćnijih i najhrabrijih dela proisteklo iz pera slavnog francuskog pisca Molijera. Muke s Tartifom imao je pre svega njegov tvorac. Kao što je poznato, vrlo brzo po nastanku ovo delo je izazvalo veliku političku aferu s obzirom da su se mnoge uticajne ličnosti prepoznale u njemu. Ni naklonost kralja Luja XIV nije mnogo pomogla piscu, pa je u skladu sa duhom vremena morao da izmeni prvobitno predviđeni kraj, omogućivši da dobro trijumfuje nad zlom. Molijerov komad je i danas veoma provokativan tekst, koji se sa velikim uspehom igra u brojnim pozorištima.

Tartif u izvođenju glumaca Osme beogradske gimnazije je licemeran, provokativan, snalažljiv i siguran u svoj uspeh, ali uvek postoji neko ko sve posmatra i povlači konce sa strane.

Dramsku grupu Osme beogradske gimnazije čine učenici škole koji, pod nadzorom profesora Aleksandra Markova i Aleksandra Zatezala, pozorišnih entuzijasta, svake godine učestvuju u pripremi predstava za potrebe školskih priredbi, takmičenja i humanitarnih aktivnosti. Najzapaženiji uspeh do sada postigla je predstava Car Konstantin pripremljena kao svojevrstan doprinos obeležavanja godišnjice izdavanja Milanskog edikta, koja je ujedno imala i humanitarni karakter. O ovoj predstavi izveštavali su štampani i elektronski mediji, poput dnevnog lista Blic i 24 sata, kao i  Beogradska hronika.

Cilj profesora je da učenicima približe čaroliju pozorišta, kao i da tinejdžerima na prihvatljiv način dočaraju događaje iz prošlosti, ukažu na neke od najznačajnih pisaca i približe  njihova književna ostvarenja. Učenici koji učestvuju u predstavama nauče dosta o pozorištu i procesu stvaranja jedne pozorišne predstave, što je veoma bitno za njihov dalji kulturni razvoj, kao i podsticaj da se bave aktivnostima u kulturi.