Nakon predstave usledio je gromki i dugotrajni aplauz koji je, čini se, bio potrebna i zaslužena nagrada za glumce (od kojih su neki bivši osuđenici) za dugačak i rizičan proces stvaranja predstave u kome su učestvovali.

Veoma šarenolika publika: od nosioca pravosudnih funkcija, zaposlenih u kaznenim zavodima, predstavnika organizacija civilnog društva, profesora, studenata, ali i bivših osuđenika, učinila je da se nakon predstave otvori vrlo aktivna i živa diskusija koja je mogla da traje satima. Predstava je zaista postala platforma za  stvaran dijalog između strana koje se retko sreću na jednom mestu, te je bilo moguće izaći iz profesionalnih uloga i reagovati na prikazane probleme koji postoje, a sa kojima se zaglibljeni u svakodnevicu retko suočavamo i reagujemo.

Različita iskustva su razmenjena, a predlozi kako bi se stvari mogle unaprediti postaće deo predloga o kojima će se izjašnjavati osuđenici.

Publika je najaktivnije reagovala na nemogućnost sistema da odgovori na potrebe osuđenika nakon odslužene kazne, procedure sa šalterima i potrebnom dokumentacijom, nemogućnost zaposlenja i provere kroz krivičnu evidenciju. Posetioce je, takođe, interesovalo kako unaprediti zdravstvenu zaštitu osuđenika, i koje su tačno posledice ukoliko se neko odluči da nanese sebi povrede.

Sa ovih izvođenja predstave “Banja robija“ niko nije izašao ravnodušan, već svakako bogatiji za priče i iskustva osuđenika o kojima, zapravo, tako malo znamo. Ove predstava je u teatarskom smislu hrabar iskorak i pokazatelj da pozorište ne mora da bude komemoracija stvarnosti, već, ako je dovoljno istinito i snažno, zaista može da menja svet oko sebe.