Na početku programa prisutnima se obratio Goran Vesić, koji je govorio o Pekićevom značaj u kulturnom, ali i društveno-političkom životu Srbije, a podelio je i neka od ličnih sećanja na velikog pisca.

“Borislav Pekić je jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka, romansijer, dramski pisac, filmski scenarista, akademik. Čovek koji je zadužio našu kulturu i društvo. Međutim, Borislav Pekić je zadužio Srbiju svojim društvenim i političkim radom. Demokratiju u Srbiji, za koju smo se kao društvo izborili, dugujemo mnogim časnim ljudima među kojima posebno mesto zauzima Borislav Pekić. To mesto zaslužio je svojim beskompromisnim životom, borbom za ideje, radom, robijom, praštanjem i dobrotom. U teškim vremenima Borislav Pekić je pokazao, kako je to Dušan Kovačević za njega rekao, kako je biti čovek po cenu života, ali samo – sopstvenog.”, rekao je Vesić i istakao da život Borislava Pekića, možda, na najbolji način govori o tragediji našeg naroda i podelama koje su se dešavale u našem društvu u dvadesetom veku. “Ovde na kapiji Vračara gde dobrodošlicu gostima želi najpoznatiji Vračarac prošlog veka okupili smo se večeras da obeležimo tri decenije od kako nas je napustio Bora Pekić.”, poručio je Vesić.

 

Piščeva kćerka, Aleksandra Pekić, podelila je sa publikom svoja lična sećanja na oca: “Moram da kažem da sam ga apsolutno obožavala. On je za mene predstavljao sve što sam kao dete, a kasnije kao odrasla, smatrala dobrim i velikodušnim. Imao je neverovatnu moralnu čvrstinu, osećanje za pravdu, i izvan svega bio je beskompromisni otac, suprug i prijatelj.”, kazala je Aleksandra i dodala: “Branio je svoje bez obzira da li je to bilo zgodno ili nije, u vreme kada se za takve stvari išlo u zatvor. Na svaku nepravdu je reagovao, bez obzira kakve posledice slede. Naučio me je mnogo o prijateljstvu i šta znači biti nečiji prijatelj.”

“Ako bih morala upotrebiti samo jednu Pekićevu rečenicu koja opisuje šta je to najbitnije što me je otac naučio rekla bih: Čovek iako pada mora mahati rukama. Uvek, naime, postoji mogućnost da će na vreme, pre konačnog pada, naučiti da leti.“, zaključila je Aleksandra Pekić.

 

Glumac Petar Benčina pročitao je tekst “Pekić o tome zašto je napisao Besnilo”, piščevu filozofiju na kojoj je zasnovan ovaj legendarni bestseler, a održan je i bluz koncert, na kojem su nastupili Aleksandar Đukić (bas i glas) i Bojan Vulin (gitara i glas),

Fondacija “Borislav Pekić” ovom prilikom donirala je primerke Laguninog izdanja “Besnila” i drugih Pekićevih naslova, koje su, sa posvetom piščeve kćerke, prisutni posetioci dobili na poklon.

 

 

Fotografije: Miloš Milivojević / TANJUG